SLAVIMO PROKUPAC!

14. oktobar je Dan Prokupca! Tada se on slavi i posebno mu se pridaje značaj. Ove godine oko prokupca se digla posebna hajka zahvaljujući ekipi koja stoji iza sjajnog projekta, pa se ove godine prokupac slavi čitavog oktobra.

Vinoteke, restorani i kafići širom Srbije podržali su kampanju i imali ste priliku da probate različita vina napravljena od ove sorte, restorani su ga uparivali sa hranom ili su pravili hranu sa prokupcem, organizovale su se razne degustacije, a sve pod sloganom „I ovde se pije prokupac“.

Prokupac je prva sorta koja ima svoj salon vina, karavan i konferenciju. Salon se  održao baš na njegov dan u Beton hali u event centru „Promenada“, dok je konferencija pod nazivom „Prokupac – rođen u Srbiji“ održana sutradan. U sklopu karavana prokupca održane su različite manifestacije po celoj Srbiji, između ostalog i trke, saloni, degustacije, obilasci vinarija…

Ko je zapravo Prokupac?

Hajde da se upoznamo i naučimo nešto o prokupcu.

Prokupac je srpska autohtona sorta crnog grožđa od koje se pravi roze ili crveno vino. Prema različitim zapisama koje možete pronaći na internetu, prokupac je činio veliki deo zasada vinograda na ovom delu Balkana.

Sorta je imala puno sinonima, pa se mogu naći zapisi sa različitim imenima: kameničanka, crnka, negotinsko crno, rskavac, … Sorta je bila najzastupljenija u južnoj Srbiji u okolini Prokuplja, i ime joj je bilo “prokupačko crno”. Vremenom se skratilo i dobio je svoj konačan naziv PROKUPAC.

Slava prokupca traje sve do polovine prošlog veka, kada su masovno počele da se gaje internacionalne sorte. Pojavom manjih i srednjih vinarija, podiže se svest o prokupcu, opet mu se pridaje značaj i stvara se trend prokupca u Srbiji, kao naše autohtone sorte.

Zahvaljujući vinarima koji su otkrili njegov potencijal, danas ga ima širom Srbije, ali i dalje je najzastupljeniji u Župi, pa je i dobio naziv „kralj Župe“.

Kakvo vino daje?

U ovom tekstu ću pisati o crvenom vinu od prokupca, iako postoji i roze. Čula sam da je i prvo belo vino napravljeno (blanc de noir), ali ga još uvek nisam videla ni probala 😊

Prokupac daje vino rubin crvene boje, ali sam naletela i na ona crvena sa ljubičastim odsjajem.

Na mirisu je izrazito voćno – i to crveno voće – jagode, maline, višnje, ali sam ne tako retko u prokupcu našla i šljivu, ljubičicu i zelene mirisne note.

Prisustvo začina je često,pogotovo bibera, ali isto tako možete osetiti i vanilu, kožu, dim, …

Srednjeg tela, lagano, elegantno vino, ali sam probala i kompleksne prokupce koji se otvaraju tek nakon dekantiranja i tada pokazuju svoj pun potencijal i složenost.

Vino od prokupca je autentično, zanimljivo, svoje. Iz drugih krajeva Srbije sa različitim teroarima, pravljen na način svojstven vinarijama u kojoj se proizvodi, sa dužim ili kraćim odležavanjem u hrastovim baricima, naićićete na potpuno različite stilove vina, i u svakom ćete  pronaći nešto dopadljivo. Kakav će utisak ostaviti na konzumenta zavisi, naravno, od raspoloženja, društva i atmosfere, a sigurna sam da se za svaku priliku može pronaći bar jedan prokupac koji će odgovarati.

Ono što je za sad sigurno jeste da se od prokupca mogu napraviti ozbiljna vina sa potencijalom za odležavanje, kao i ona lagana i pristupačna široj publici za svakodnevno konzumiranje ili uživanje sa porodicom i prijateljima na nedeljnom ručku.

Mini degustacija i neka sećanja

Pored mini degustacije koju sam organizovala za svoje prijatelje, sada mogu da pričam i o utiscima sa salona prokupca, kao i sa konferencije gde smo probali devet različitih vina.

Izdvojila bih dve etikete, koje se nisu našle ni na jednoj degustaciji, ali su mi ostale dobro urezane u sećanje. To su prokupac vinarije „Kostić“, i „Radovan 100%“ vinarije „Čokot“. Obe spadaju u male vinarije i nalaze se u Župi.

„Kostić“ je porodična vinarija koja gaji samo prokupac i pravi crveno vino od ove sorte. Vinogradi su stari preko 70 godina i obrađuju se ručno i sa konjima, kao što su radili i njihovi preci, a vino koje prave je organsko. Ne rade masivnu proizvodnju, oko 3.000 boca godišnje i posebnu pažnju pridaju kvalitetu. Zanimljivo mi je to što na svakoj poleđini etikete možete pronaći redni broj boce i koliko je ukupno proizvedeno te godine.

Drugi prokupac je „Radovan 100%“ koji pravi vinarija „Čokot“. Nakon završenog poljoprivrednog fakulteta Radovan, vlasnik vinarije, vratio se u rodni Aleksinac i odlučio da napravi svoju vinariju. Od sorti koje gaji tu su tamjanika i prokupac. Proizvodi nekoliko etiketa od ove dve sorte, i sva vina su organska. Vino „Radovan 100%“ od prokupca osvojilo je nagradu na Decanteru 2018. godine, što je zaista bio veliki uspeh i za vinariju, a i za prokupac. Ja sam se prvi put sa ovim vinom susrela na salonu vina u Hyatt-u pre dve godine i oduševila sam se.

Mini degustacija se satojala od pet različitih etiketa, od kojih je jedna bila kupaža. Kada sam birala, nisam razmišljala o tome da bi bilo lepo da se „provozamo“ Srbijom, pa su skoro sva vina bila iz Župe.

Šarali smo sa prokupcima kroz ovu degustaciju. Od prvog, najelegantnijeg, najlaganijeg i najmlađeg prokupca vinarije „Ivanović“, preko složenijeg i oštrijeg „Eksperimenta“, stigli smo do „Brega“ i „Doje“, vina koje je nagrađivano dve godine za redom kao najbolje vino na svetskom takmičenju prokupca. Zatim se na meniju našao „Prince“ vinarije „Braća Rajković“ i za kraj jedna moćna kupaža.

„Projekat X“ vinarije „Budimir“ jedina kupaža na degustaciji, i to prokupca, merlot-a i cabernet sauvignon-a. Ovo je jedno kompleksno, dopadljivo crveno vino. Dobro poznatu kupažu cabernet-a i merlot-a, prokupac je divno umirio i dodao svoj šarm i eleganciju, a od dve internacionale sorte poprimio je arome zrele višnje i čokolade. Ostavljen je za sam kraj degustacije, kako nas ne bi arome i ukusi zbunile i zaposele čula. Da smo ga prvog probali, „pojeo“ bi nam ostala vina svojom aromatikom i kompleksnošću.

Kao što sam već u tekstu iznad spomenula autentičnost prokupaca, tako su i sva vina koja smo probali bila potpuno svoja. Da jesu bile različite vinarije i godine, ali mi nismo našli ništa zajedničko u vinima.

Svi prokupci su pričali svoju priču, jedinstvenu i skladnu njima. Od elegantnih i povučenih, do onih slobodnijih, žustrijih, kompleksnijih. I što su duže boce bile otvorene i na vazduhu, to se vino sve više oslobađalo, otkrivalo zaplet priča i pokazivalo svoj pun raskoš.

Nisam umela da odgovorim na pitanje koji prokupac mi se najviše dopao posle degustacije i koji bih preporučila. Svi su mi bili drugačiji i za svaki bih mogla da izdvojim ponešto što mi se dopalo.

Još saznanja o prokupcu

Mesec prokupca i sva dešavanja koja su organizovana, dala su mi šansu da još više istražim i naučim o prokupcu.

Salon Prokupca

Na salonu vina sam se susrela sa još nekoliko etiketa, jednom specijalnom i neponovljivom „Gaga“ – prokupac vinarije „Ivanović“ sa divnom i emotivnom pričom iza sebe.

Zatim sa prokupcem vinarije „Botunjac“ iza koje stoji sjajan čovek, umetnik – Kosta. Kosta kaže da nije stvar u vrhunskom vinu, već kako se vino složi sa konzumentom – da li gutljaj koji probaš u potpunosti postaje deo tebe, tvojih osećaja i emocija u tom trenutku.

Konferencija „Prokupac – Rođen u Srbiji“

Konferencija je organzovana u „Radisson Collection Hotel“. Trajala je šest sati, sati koje su proleteli dok sam trepnula. Očarana detaljnim informacijama koje sam čula na mastercalss-ovim i radionicama, nisam primetila kako vreme brzo prolazi.

Konferencija je bila skup domaćih i inostranih profesora, enologa, novinara, vinara, ljubitelja prokupca.

Bila je podeljena u četiri radionice sa četiri potpuno različite teme, a sve vezane za prokupac. Ticale su se teroara i njegovog uticaja na stvaranje različitih vina. Teroar potiče od francuske reči terroir, i upotreba ove reči u vinarstvu nema jednostavno značenje. Predstavlja sintezu uticaja nekoliko faktora na vinograd, a to su: zemljište, klima, topografija.

Dotakli smo se svetske vinske scene, kakav položaj imaju naša vina i kako može da se unapredi. Kako nas posmatraju stranci i šta im je zanimljivo kod balkanskih vina. Jedno je sigurno – svi žele da probaju vino autentično za ove prostore, nešto što nije rasprostranjeno u celom svetu, a šta može biti autentičnije od vina napravljenog od autohtone sorte grožđa?

Veoma zanimljivu radionicu o aromama prokupca održao je stranac, švajcarac Richard. Na tri posebna papirića naprskao je tri različite mirisne note – cvetnu – ljubičicu, herbalnu – zelena paprika, začinsku – crni biber. Te note smo posle tražili u vinima koja smo degustirali i upoređivali njihov intenzitet i trajnost.

Uz sve radionice i predavanja, isprobavali smo različita vina. Ukupno devet boca prokupaca iz vinarija širom Srbije. Uz stručno vođene degustacije, detaljno smo se upoznali sa bojom, aromama, strukturom i ukusom prokupca.

a kraj je organizovan panel “Moja vizija prokupca” u kom su učestvovali poznati vinari, enolozi, novinari. Zaključak je da se svi slažu da prokupac jeste „karta brendiranja“ na koju Srbija treba da igra, da postoje problemi i određene prepreke, kao i da je za sve potrebno vreme.

Moj zaključak je da će nam pored vremena trebati i upornost, strategija i strpljenje. Velike stvari se ne dešavaju preko noći, brend se ne gradi u jednom danu, a samo jedan mali korak svake osobe koja je prisustvovala konferenciji može da pokrene vrtlog velikih promena.

Moj korak je baš ovaj tekst.

Moj korak je naručen prokupac u vinoteci sinoć, za mene i drugaricu koja voli da istražuje vina.

Moj korak je boca prokupca poslata drugaricinom prijatelju špancu, šefu kuhinje u restoranu u Madridu.

Napravi i ti prvi korak – probaj prokupac, daj mu šansu i sigurna sam da će te „rođen u Srbiji“ zavesti svojim šarmom. Da bih ti pomogla, u produžetku ću napisati sve prokupce koje znam (a to neće biti svi koji postoje) i sigurna sam da ćeš se bar jedne etikete setiti sledeći put u omiljenom restoranu ili vinoteci.

1. Prokupac – vinarija „Ivanović“
2. Prokupac – vinarija „Kostić“
3. Prokupac ili „Breg“ – vinarija „Doja
4. Eksperiment ili Radovan 100% – vinarija Čokot
5. Čukundeda – vinarija „Matijašević“
6. Prince – vinarija „Braća Rajković“
7. Prokupac boje lila, Projekat X, SVB Rosa – vinarija „Budimir“
8. Sveti gral – vinarija „Botunjac“
9. Boja zore – vinarija „Tri planine“
10. Prokupac – vinarija „Zmajevac“
11. Gmitar prokupac – vinarija „Vujić“
12. Prokupac – vinarija „Aleksandrović“
13. Zmajeviti – vinarija „Despotika“
14. Prokupac – vinarija „Virtus“
15. Prokupac – vinarija „Yotta“

Do sledećeg teksta, živeli za Prokupac!