Na tridesetak kilometara od Novog Sada, idući uz obalu Dunava, u malom vojvođanskom selu Banoštor, smeštena je porodična vinarija Šijački.

Sa više od sat vremena kašnjenja, stigla sam u vinariju u kasnim po podnevnim satima. Marija, Zoran i naš domaćin (domaćica) Ivana su već uveliko čekali. Očekivala sam da će bar malo biti ljuti, ali zapravo su me dočekali sa osmehom i razumevanjem 🙂

Na samoj obali sa pogledom na moćan i tajanstven Dunav, smeštena je terasa gde smo sedeli. “Oči napite se pogleda“ bila je jedina misao u glavi u tom trenutku.

Tanjir i čaše su stajale spremne i započeli smo putovanje kroz istoriju vinarije Šijački.

O nastanku

Bononia – prvo ime vinarije, što je u trećem veku bilo starorimsko ime za selo u kom se nalazi, postoji već decenijama unazad. Grožđe se gajilo i vino proizvodilo tradicionalno u porodici i prenosilo s kolena na koleno. 2009. godine je zvanično registrovana pod imenom „Šijački“ tj. prezimenom porodice koja stoji iza ove vinarije.

Nastala je uz puno ljubavi, truda i rada cele porodice, koja se u potpunosti predala. Ljubav prema vinu s dede se prenosila na oca, a zatim i na Ivanu i njenog brata koji su odrastali u vinogradu i uz vino.

O vinogradu i vinariji

Vinogradi su par kilometara dalje od same vinarije, na Fruškogorskim padinama. I oni gledaju na Dunav, koji zimi kao reflektor pruža dodatnu Sunčevu svetlost, a leti u vrelim danima širi hladniji vazduh. Fruškogorski terroir je vinariji Šijački dao posebnu mineralnost i svežinu vinima.

Vinarija se nalazi na velikom imanju na obali Dunava. Vinarija, podrum, sala i terasa za degustaciju imaju pogled koji se pruža duž celog Dunava na ostrva koja se nalaze po sredini.

Zalazak Sunca na burićima ispred terase, uz čašu Šijački vina je nešto što treba doživeti. Zlatno – žuto – narandžasti zraci koji se oslikavaju u Dunavu i užarena lopta koja nestaje u daljini na horizontu. Prizor koji podseti na „sitnice koje život znače“.


O emocijama

Postoje ta mesta gde kada dođeš odmah osetiš toplinu i pripadnost. Iako si gost, ne osećaš se kao stranac. Imaš osećaj da si tu bio već milion puta, i toliko ti je prijatno da zaboraviš i na vreme i na život van tog trenutka.

To je ono što mi se desilo u Šijački vinariji. Živela sam taj trenutak (te sate) celim svojim bićem i bila prisutna u potpunosti.

Samo vina nastala iz ovolike ljubavi mogu biti posebna vina. To se lako oseti, ne nosem, ne ustima, već emocijom.

Ivana je sa tolikom toplinom u glasu pričala o vinariji, o nastanku, o njenim studentskim danima i istovremenom radu u vinogradu, o ocu.

Uz postavljen tanjir prepun raznih sireva, pršuta i voća počeli smo degustaciju vina vinarije Šijački.


Etikete vinarije

Šijački svoja vina pravi iz sopstvenih vinograda. Na oko 11ha zasađeno je nekoliko različitih sorti grožđa – Italijanski Riesling, Rajnski Riesling, Chardonnay, Muscat Hamburg, Merlot, Cabernet Sauvignon, i dve nesvakidašnje sorte – Neoplanta i Seduša.

Neoplanta

Neoplanta je novostvorena sorta, nastala na Novosadskom poljoprivrednom fakultetu kalemljenjem dve sorte – Smederevke i Traminca. Nije toliko rasprostranjena sorta, jer je izuzetno zahtevna, jako je osetljiva na sve bolesti u vinogradu, ili ne rodi ili previše rodi. Ima niske kiseline, i daje aromatična vina koja postanu brzo prazna.

Svežeg i mineralnog je ukusa, sa kiselinama Smederevke i aromama cvetnog Traminca.

Neoplanti je sa tanjira odgovarala kombinacija kozijeg sira sa prelivom od meda i limuna. Probali smo dve godine – 2017. i 2018. Zanimljivo je bilo uporediti dva vina različite godine, i primetiti razliku – u ovom slučaju mlađe vino je bilo dosta aromatičnije i izraženije.

Neoplanta je latinski naziv za Novi Sad. Za Šijački vinariju predstavlja nešto novo, novu generaciju grožđa i vina, pa otuda i zanimljiva etiketa sa naslikanim malim šakama dece u porodici Šijački, dece Ivane i njenog brata. Etiketa nije stalno ista, jer se kroz godine povećavao broj šaka, a samim tim se  i izgled etikete menjao 🙂


Seduša

Seduša je autohtona sorta grožđa i vinarija Šijački je jedina na svetu koja je gaji i pravi vino od nje. Prvi put se spominje u zapisima s kraja 18. veka. Bila je zastupljena u uskom lokalnom području Srema na granici sa Hrvatskom. Nekada je bila poznata pod imenom Sremska zelenika crna.

Vinograde sa ovom sortom je baka Ljubica donela u miraz. Bila je skoro istrebljena, jer je vinograd bio toliko star da nije zadovoljavao osnovne potrebe i trebao se zasaditi novi. U jednom trenutku otac je odlučio da počne da gaji Sedušu i stare vinograde je jednu deceniju obnavljao, kalemio i umnožavao. Tek 2016. godine, vinograd je bio spreman za svoju prvu berbu.

Danas godišnje proizvode 2.000 boca. Svaku bocu krasi slika bake Ljubice iz mlađih dana.

Seduša je svetlo crvene boje, sa 13.5 % alkohola, jer je plod pun šećera. Iako ima veliki procenat alkohola, ne osećaju se na prvoj čaši. Laganog je tela, lako pokretljiva, aroma crvenog, kiselog voća i zemlje. Neobičnog je ukusa, svežeg.

Kada sam pričala na početku o osećaju koji sam imala u ovoj vinariji, o ljubavi i toplini, o povezanosti… O onome što se zaista oseti u vazduhu govori i jedna lična i emotivna priča koju je Ivana podelila na svojoj facebook stranici.

„Diplomirala sam 04. jula sad već davne 2006. godine. Ubrzo je počela i prva berba mene kao svršenog tehnologa.

– Upitah Tatu – mogu li da “peglam” tvoju karticu?
– Jesi ti luda, odgovori on. Bolje se zaposli, da nam malo “pripomogneš”, ide berba, treba para. A u decembru, kad polude svi za mladim vinom, onda ćemo se dogovoriti.
– Došao decembar, ja opet pitam – mogu li da se počastim za Novu godinu?
– Ajd, ako baš moraš, odgovara on, iako znam da je samo šala.

I kupih tu knjigu. Hugh Jonson & Jancis Robinson, The World Atlas of Wine, 7. izdanje.
Listamo zajedno, on sa nestrpljenjem očekuje Srbiju, jedva nađemo. I prevodim ja šta piše, tek će Tata – E, Bože dragi, kakve li gluposti ovde pišu.

Pregrmesmo mnoge oluje, monsune i nedaće vinogradarske i vinarske. Izgubismo najtežu bitku. Tu noć, kad smo se opraštali, šapnula sam – putuj, Tajo, tamo gde te neće boleti… Ne brini, čuvaćemo i brinućemo dalje, daćemo zadnji atom snage da tvoju misiju nastavimo… otkriću Ti jednu tajnu- u onoj velikoj knjizi, naći će se i Tvoja Seduša…“

I sada, u novom izdanju knjige svoje mesto je našla i Seduša vinarije Šijački, jedina na svetu i potpuno posebna, ne zbog ukusa i aroma, već zbog emocija koje nosi u sebi.

Ostale etikete

Ove dve etikete su ono što vinariju Šijački izdvaja od drugih vinarija, ali ni ostala vina koja prave nisu manje bitna.

Tu su i Italijanski Riesling iz najstarijih vinograda.

Chardonnay jačih kiselina uparen sa sirom u ulju od semena grožđa sa provansalskim začinima. Miris lavande, pomešan sa uljem od semena grožđa i blagim sirom, idealno se stopio sa kiselinama ovog vina zlatno žute boje.

Rose vino od Cabernet Sauvignona-a, lagano i voćno oduševilo me je mešavinom ukusa – slasno i lepršavo, pa kiselkasto i voćno. Sa 12.5 % alkohola, dobro rashlađeno savršeno je za vrele letnje dane.

Autentičnost ove vinarije, pored autentičnih vina, ogleda se i u etiketama koje predstavljaju članove porodice. Slika oca je na Italijanskom Riesling-u, vinu iz najstarijih vinograda, zelene boje kakve su bile i oči oca. Chardonnay je predstavljen slikom brata, dok je rose imao čast da ponese Ivaninu sliku.

Na Ivanino insistiranje napravljen je prvi rose od Muscat Hamburg-a. Ubrzo je postigao uspeh na vinskoj sceni, i danas im je to najprodavanije vino. U Ivaninu čast, otac i brat su želeli da rose ponese njeno ime i sliku.


Neispričane priče za kraj

Priča, dobra vina i slasni zalogaji učinili su da vreme proleti. Već smo zašli u noć, a čini mi se da smo mogli pa bar još ovoliko.

Ostale su neispričane priče i poneka neotkrivena tajna. Ostao je još uvek neistražen podrum i neprobana vina sakrivena u njemu. Ali da smo sve sada probali i ispričali, šta bi ostalo za sledeći put?

Hvala dragoj Ivani što je takva kakva jeste – posvećena, pozitivna, iskrena i emotivna. Njen pečat na vinima se itekako oseća.

Do sledeće priče, živeli za sve emocije koje žive kroz vino! 🙂

 

 

Spread the love