Kako sam je otkrila i zašto sam je izabrala za obilazak?

Volim da istražujem nova mesta koja se mogu posetiti – vinarije i okolne prirodne lepote ili znamenitosti, a ovakvo ime lako zapadne za oko i zaintrigira. Čudno je, drugačije, zanimljivo i ne toliko poznato.

Za ljubitelje vina i osobe avanturističkog duha, ova vinarija zaslužuje svoje mesto na listi za obilazak.

Nalazi se u Vojvodini, u mestu Neštin, na zapadnim obroncima Fruške Gore. I baš je onakva kakvu sam je zamišljala – čardak ni na nebu ni na zemlji. Za sada je najmanja vinarija u Srbiji. Proizvode samo 4.500 boca godišnje.

Kako stići do „čardaka“ bez letećeg ćilima?

Vinogradi se nalaze na brdu iznad Neština. Na google mapi nije ucrtana tačna lokacija. Ako se oslonite na navigaciju izgleda zaista kao “čardak” ni na nebu ni na zemlji.

Nije lako za pronaći, ali ću pokušati da napišem instrukcije, i ako ih budete ispravno zapamtili postoji mogućnost da je pronađete iz prve. Crkvu u Neštinu je lako pronaći. Ona je glavni orjentir. Postoje dve, vi tražite belu. Sledeći putokaz je veliki krst – spomenik, od krsta levo uzbrdo betonskim putem, nailazite na groblje, produžite pored do prvog račvanja i nastavljate levo zemljanim putem. Na sledećem račvanju opet levo, pored polja dateline i žita sve do kraja prvih vinograda kada skrećete opet levo i nailazite na vinariju. Znači gde god može da se skrene vi idete levo i tu ste. Jednostavno, zar ne?

Šalu na stranu, zvuči konfuzno, ali uz ljubaznog vlasnika koji je usavršio navigiranje, zaista pronađete lako. Uskoro će biti postavljeni i putokazi, tako da navigacija neće biti potrebna.

Zašto baš takvo ime?

Umesto jednostavnog prezimena porodice Dragićević, vinarija je dobila unikatno ime.

Tri međe i oblak

Hajde da krenemo od oblaka...

Po legendi koju je ispričao deda Orlović, bivši vlasnik vinarije, vinogradi se nalaze pod „dobrim oblakom“.

Oblaci „preskaču“ brdo na kom se nalaze vinogradi i nikada ne prelaze preko njih. Deo hladnih oblaka privuče Dunav, dok drugi deo odlazi put Mačve, pa se ovaj deo Fruške Gore tj.mesto gde se nalaze vinogradi nikada ne ledi, jer ga sva ledena kiša zaobiđe.

Tri međe su sled ređanja međa preko kojih vlasnici moraju da pređu da bi došli do svojih vinograda. Porodična kuća vlasnika je u Bačkoj Palanci, i da bi došli do vinograda i vinarije, prelaze dve granice – Srpsku i Hrvatsku (dve međe). Treća međa je ime potesa na kojem se nalazi drugi deo vinograda – Rastova međa.

Priča o nastanku „Tri međe i oblak“

Priča “Tri međe i oblak“ počinje 2011. godine, kada su kupili vinograde od stare Neštinske porodice. Vinogradi koji se sada nalaze u njihovom posedu stari su preko 40 godina.

Novi vlasnici odlučuju da naprave nekoliko litara vina, a da ostatak grožđa produju drugim vinarima. Vino se pravilo u staroj kući sa starinskom, drvenom muljačom. Bilo je nestvarnog ukusa i izuzetnog kvaliteta, pa su odlučili da nastave sa proizvodnjom. Tek 2016. godine odlučuju se da osnuju vinariju i svoje vino podele i sa drugim vinoljupcima.

Šta je „garage“ vinarija?

“Tri međe i oblak“ je takozvana „garage“ vinarija. To su male, porodične vinarije koje proizvodemale količine vina, ne poseduju puno hektara vinograda, i nemaju skupe mašine i opremu potrebnu za masovnu proizvodnju, već vino proizvode u svojim „garažama“. Primarni cilj je kvalitet i prirodnost vina, dok je količina na drugom mestu.

„Garaža“ u kojoj se odvija proizvodnja nalazi se u samim vinogradima. Ispunjena je inox tankovima u kojima odležava belo vino koje čeka red za flaširanje. Ispod se nalazi podrum, gde su hrastovi burići sa crvenim, i po koji sa belim vinom.

Etikete – Vagabundo i pagan

Imena i izgled etiketa vina ništa manje ne zaostaju u kreativnosti od samog imena vinarije.

Dizajn i imena etiketa je osmislio i dizajnirao vlasnik Vladimir, arhitekta po zanimanju.

Proizvode tri etikete – Beli i crveni Vagabundo i roze Pagan. Sva tri su kupaže grožđa. Najveći deo grožđa je iz njihovih vinograda, dok se mali procenat dokupljuje od meštana.

Beli i crveni Vagabundo

Objašnjenje imena se nalazi na samoj boci – vagabudno je skitnica, lutalica kao što i svako vino predstavlja lutanje i traganje za novom spoznajom prirode, sorte i teroara.

Beli vagabundo je kupaža Sauvignon Blanc-a koji odležava u bariku 8 meseci i Graševine, čija se fermentacija odvija u inoxu. Vino je voćno i cvetno, mirisno i aromatično. U jednoj čaši imate pravu eksploziju citrusa i prolećnog, livadskog cveća. Sveže je i poletno.

Ukus prati miris u stopu. Osvežavajuće, voćno, punog ukusa. U istom gutljaju se oseća svežina i kiselost citrusa i medna slatkoća.

Voćkast i svež

Crveni vagabundo je kupaža Vranca i Cabernet Sauvignon-a. Crveno vino koje smo probale iz 2015. godine je prvo napravljeno vino. Ima 11.5 % alkohola, manje od belog i rozea.

Prvi susret sa ovim vinom i miris su mi probudili sećanja iz detinjstva i podsetili me na sok od višnje kakav je pravila moja baka. A zatim se pojavljuju tercijarni mirisi nastali u bariku, odnosno arome zrele, slatke višnje i mešavine začina. Vino je lagane teksture, rubin crvene boje, ukusa višanja, sa zrelim taninima koji se osete tek-tek nakon gutanja.

Degustacija vina

Probale smo i crveno vino direktno iz barika, berba 2018. godine. Vino je mlado, jako (16 % alkohola), sa jakim ukusom crvenog voća i drveta. Tanini su osetni pri svakom gutljaju i ostavljaju trag od kog se neprijatno skupljaju usta. Vino će biti spremno za flaširanje tek nakog godinu dana odležavanja, kada kiseline, tanini i jačina vina postignu balans.

Roze pagan

Pagan je stanovnik sela koji obrađuje zemlju. Tako je ovo vino dobilo ime, jer suštinu dobrog vina čini dobro grožđe. Da bi grožđe bilo dobro, mora neko i dobro da se stara o njemu.

Kao i prethodna dva, i roze je kupaža – Cabernet Sauvignon-a, Vranca i Muscat Hamburg-a. Za Muscat Hamburg kažu da je najmirisnije grožđe i iako ga ima samo 10% u Paganu, daje mu posebnu aromu. Miris ruža pomešan sa mirisom zrelih borovnica. Na ukusu moćno voćan, slatkast i lagan.

Degustacija u vinogradu – Pagan

Zašto „čardak ni na nebu ni na zemlji“?

Ovo nije drugo ime vinarije, već samo moji utisci 🙂

Prvi put kada sam je pronašla na internetu, asocirala me je na priču o čardaku. I međe i oblak su me asocirali. Zamišljala sam kućicu koja se nalazi među oblacima, okružena vinogradima, u nekom među prostoru daleko od sveta, bajkovitog izgleda.

Prvi susret je potvrdio moje asocijacije. Često mi se desi da kada prepričavam događaje iz vinarije kažem „Bile smo na čardaku“. Evo i zašto.

Na imanju se pored vinograda i garaže nalazi i kuća stara 100 godina. Po građjevini se vidi njena starost i istorija koju priča. Zidovi su neravni i da mogu da progovore ispričali bi priče i događaje kojih su se nagledali. U kući su se davno rodile dve bebe, i nekada je ovde živela četvoročlana porodica koja se bavila vinogradarstvom.

Kuća je pravljena od blata. Renovirana je, svetle boje, sveže okrečena i sređena. Sastoji se iz jedne prostorije. Plafon nema, već se vide stare, masivne, drvene grede koje su konstrukcija krova. Deo greda je popločan daskama i tu su smeštena dva dušeka do kojih se dolazi merdevinama.

Trem ispred kuće je ispunjen mestima za sedenje, roštiljanje i ležaljkom za opuštanje. Nadomak trema je trambolina (do 120 kg izdržljivost 🙂 ), a okolo su vinogradi i n-i-š-t-a više.

Pogled je čaroban. Vidi se čitav Neštin i hektari polja vinograda, voćnjaka i žita koji se pružaju oko vinarije.

Doživljaj za pamćenje – spavanje na čardaku

Zamišljala sam kako bi izgledalo probuditi se u ovoj kućici na vrhu brda bez igde ikoga, okružen samo vinogradima.

Sledeća scena je bila ta da nam Vlada kaže da se kuća ne izdaje, da ima u planu, i da možemo biti „pilot projekat“ ako želimo, što smo nas dve istog momenta u glas prihvatile.

Prvi put sam spavala u toliko staroj kući od blata. Prvi put sam spavala na dušeku, na daskama, van civilizacije. Do dušeka se dolazi merdvinama. U “potkrovlju” su mali prozori koji umesto stakala imaju mrežice koje sprečavaju ptice i bubice da uđu.

Za mene je ovo bila prava avantura, punjenje baterija i odmor za mozak i dušu. Bez saobraćaja, gužve i buke, uz kapljice kiše, zvuk cvrčaka i cvrkut ptica utonula sam u san.

Kako se može posetiti vinarija?

Vinarija je otvorena za posete i lako se može dogovoriti obilazak. Vinariju sam pozvala na broj sa instagrama i jedino pitanje je bilo – za koliko ste ovde? Šetale smo vinogradima, isprobavale vina i degustirale domaće specijalitete koji su se zatekli tog trenutka u vinariji.

Za veće posete je najbolje najaviti se dan unapred, jer je moguće i spremanje roštilja ili organizovanje klope uz isprobavanje vina.

Što se tiče spavanja, kuća je pogodna za dve ili tri osobe. Najbolje je pisati vinariji na instagram ili pozvati telefonom, jer još nije zvanično otvorena 🙂

Do sledećeg čitanja, živeli za sve bajke koje se pretvaraju u realnost! 🙂

 

 

Photo by: Dijana Kocić

Spread the love