ERDUT – VINARIJA SA NAJVEĆOM BAČVOM NA SVETU

Uz samu obalu Dunava, na obroncima Daljske planine, smešteno je Erdutsko vinogorje. Regija gde preovladavaju bele sorte grožđa, a Graševina caruje.

Jedan poziv, dobar motiv i put je već isplaniran. Junski vikend okupan Suncem i idealno vreme za posetu Erdutskog vinogorja i  Dunav Art Festivala.

Poziv koji se ne odbija – vinarija „Erdut“ 

Na 140 km od Beograda nalazi se gradić Erdut, na samoj granici sa Srbijom. Njegova idealna pozicija uz samu obalu Dunava doprinela je na popularnosti i uspešnosti u vinskom svetu.

Dobila sam poziv od najveće vinarije iz ovog vinogroja da budem njihov gost, posetim vinariju i budem deo Dunav Art Festivala.

Prvi „Wow“ utisak ostavlja ulazak na imanje vinarije. Skretanje sa glavnog puta u zelenilo, vožnja kratkim putićem do kapije i dolazak do starog podruma i zamka. Zatim šetnja kroz 200 m dug tunel od grožđa koji vodi do prelepog pogleda na Dunav i staru Erdutsku tvrđavu. Tu se nalazi i letnjikovac, mesto gde je plemićka porodica koja je živela na ovom imanju volela da provodi jutra.

Vinogradi vinarije “Erdut”

Sa 513 ha vinograda najveća je u svom regionu, a sa 490 ha vinograda u “jednom komadu”, ujedno je i vinarija sa najvećim vinogradom u Hrvatskoj. Vinograd je smešten na blagim padinama Daljskih planina, a Dunav ga okružuje sa tri strane. Drugi, manji deo vinograda nalazi se na imanju gde je i sama vinarija.

Kao i u celom Erdutskom vinogorju, najviše uzgajaju bele sorte grožđa. Najrasprostranjenija je Graševina. Pored Graševine uzgajaju još Chardonnay, Pinot sivi, Traminac, Rajnski Riesling – bele sorte koje zauzimaju 75% vinograda. Na manjem delu zasađene su crne sorte – Cabernet Sauvignion, Merlot, Pinot Noir, Cabernet Franc, Frankovka i Zweigelt.

Istorija vinarije

Imanje vinarije odiše svim događajima koji su se desili. Da zidovi i drveće mogu da pričaju, sigurna sam da bi nam ispričali mnogo dogodovština porodice koja je davnih godina 19. veka započela priču Erdutskih vinograda.

Zamak je izgradila Fanny Adamovich Čepinska u 19. veku, prvi član porodice Adamovich koji je naselio imanje vinarije. Fanny se udala za Ervina, koji se doselio na njeno imanje, pa se često kaže da se Ervin „udao“. Ervin je bio poznat po obožavanju dve stvari – vina i kocke. Ta dva poroka nije mogao da se oslobodi.

Podrum je izgrađen 1730 godine,od strane tadašnjeg vlasnika, barona, kada i počinje priča Erdutskih vinograda. Ovo je i najstariji podrum u Erdutskom vinogorju. U starom podrumu i dalje stoje bačve iz tog doba, koje danas nisu u funkciji. Bačve su poređane jedna do druge, duž celog podruma.

U podrumu se nalazi i pet uzidanih bačvi koje je Ervin napravio. Ogromne bačve uziadne u betonnske zidove podruma. Sve osim jedne su u to doba bile u funkciji. Ta jedna je bila tajna bačva u kojoj je Ervin provodio najviše vremena. Preuredio ju je tako da bude idealno mesto za kockanje, sakriveno od žene i ostalog naroda. Za tajnu bačvu su znali samo sluge i Ervin, i naravno društvo koje je pozivao na kockanje. Noći je provodio u bačvi – kockajući se i pijući vino, dok je Fanny mislila da je u inostranstvu zbog raznih poslova.

Nakon smrti Fanny, Ervin se oženio mlađom devojkom, koja nije imala ništa protiv njegovih poroka. Ervin je tada zamku dogradio osmougaonu kulu za kartanje u kojoj je moglo da stane samo četiri kartaroša. Zamak i dan danas ima isti izgled.

Ono što mi se najviše svidelo je utisak koji ostavlja celo imanje. Imate osećaj kao da ste ušetali u srednjovekovno imanje kraljevića, veliko, zeleno i prostrano, sa starinskim građevinama, okupano Suncem i ušuškano uz Dunav.

Najveća bačva na svetu

Vinarija Erdut je poznata i po tome što u svom posedu ima najveću bačvu na svetu koja je u upotrebi. Izrada bačve je trajala par godina. 1989. (moje godine 🙂 ) je završena i počela je da se koristi. Od tada bačva nikada nije bila prazna. U njoj odležava Graševina, i to ni manje ni više nego 75.000 litara. Za izradu bačve iskorišćeno je 109 komada hrastovog drveta. Prazna bačva je teška 20 tona.

Bačva se nalazi u novom podrumu, u posebno napravljenom bazenu gde je postavljena. U slučaju da se desi da bačva popusti, vino bi se rasulo u bazen i ne bi se uništilo.

U ovom podrumu se nalazi još nekoliko hrastovih bačvi u kojima odležavaju crne sorte grožđa. Zanimljivo je da ova vinarija ne pravi klasična barikirana vina. Koriste stare hrastove bačve, u koje se ubacuje hrastov čips. Hrastov čips daje aromu kao barik. Na ukusu odnosno mirisu, iskusni somelijeri mogu itekako prepoznati ovu razliku.

Vina koja su odležavala u hrastovim novim burićima imaju zaokružene tercijarne arome, prijatnije, laganije, dok vina koja odležavaju u starijim burićima i uz pomoć hrastovog čipsa se „barikiraju“ dobijaju tercijarne arome koje su agresivnije i oštrije, i na ukusu i na mirisu. Naravno, nama kao „običnim“ vinoljupcima retko kada će ovo zaista i predstavljati veliku razliku. Imala sam priliku da na Dunav Art Festivalu popričam sa somelijerom, koji mi je ukazao na ove glavne razlike između načina barikiranja. Ne bih se mogla kladiti da ću i u budućnosti uspeti da ih prepoznam bez unapred objašnjenog principa barikiranja.

Vina Erdutske vinarije

Erdut vinarija proizvodi pet vrsti belih vina, jedno rose i tri vrste crvenih vina. Vina klasifikuju u tri serije: PREMIUM, ODABRANA i KLASIČNA vina.

Premium seriju čine najkvalitetnije sorte ove vinarije. To su vina vrhunskog kvaliteta sa označenim geografskim poreklom. Sva su sortna.

Pored velikog broja etiketa, bila sam prinuđena odabrati samo neke za probu. Barem prilikom ove posete 🙂

Graševina – ponos Erdutskog vinogroja je bilo prvo vino koje sam probala. Jedan period odležava u inoxu, a zatim u hrastovim bačvama. Vino boje slame, izrazitog mirisa zelenih jabuka. Suvo, skladnih kiselina, na ukusu sveže sa gorčastom završnicom.

Traminac iz premium serije je vino ledene berbe. Zlatno – žute boje, mirisa meda i cveća, na ukusu slatko, uljane strukture.

Vino ledene berbe se proizvodi od smrznutih bobica. Ledena berba se obavlja najčešće u decembru, kada su temperature uveliko ispod nule. Temperatura treba par dana da bude ispod minus 7 stepeni da bi berba mogla da počne. Berba se obavlja noću i završava se pre izlaska prvog jutarnjeg Sunca. Bobice se beru zaleđene, pažljivo i ručno. Procenat šećera u zaleđenom grožđu je visok.

Proizvodnja ledenih vina može biti jako rizična. Nekada su dovoljne male oscilacije u temperaturama, pa da vino ne bude kvalitetno ili da bobice ostanu bez puno šećera. Od grožđa iz ledene berbe, napravi se mnogo manja količina vina nego što bi mogla da se napraviti od „normalno“ ubranog.

Rose vino je od Pinot Noir-a. Svetlo “barbie” roze, prozirne boje. Mislim da je ovo najlepša boja rosea koju sam videla. Miriše na zrele trešnje. Savršeno letnje vino, divno rashlađeno lagano klizi niz grlo.  Obzirom na lepršavost i lagan, voćni ukus vina, bez izraženog alkohola, sa ujdenačenim kiselinama,vino je jako pitko i prijatno na visokim junskim temperaturama, pa se mora povesti računa o količini 🙂

Od crvenih vina, odlučila sam se za Zweigelt.

Zweigelt, austrijska sorta grožđa rasprostranjena u područijima oko Dunava, popularna je i u Erdutu. Vino je rubin crvene boje sa presijavanjem na ljubičaste tonove. Miris je mešavina voća i začina. Voćnog ukusa, slabo izraženih tanina, srednjeg tela. Grožđe za pravljenje ovog vina se isključivo bere noću, zbog temperature. Vino odležava u inox posudama, i zatim dozreva u hrastovim burićima koji daju začinsku notu.

Smeštaj u vinariji

Na imanju vinarije se nalazi i objekat sa 7-8 spavaćih soba. Okružen je prirodom i izdvojen od starog i novog podruma. Hotel je izgrađen 70ih godina i dan danas je zadržao tadašnji izgled. Sobe nisu renovirane, kao ni sam objekat.  Hotel nije luksuzan, ali je idealan za prespavati i probuditi se ujutru sa cvrkutom ptica, okružen zelenilom i vinogradima.

Više o poseti vinariji i Dunav Art Festivalu možete videti na mom instagram profilu u highlights – ima.

Do sledeće priče, živeli za 1989. godinu! 😉