Drugi po redu Wine Mart 2019 – ekskluzivni salon premium vina održao se u subotu 02. marta u BMW-ovom showroom-u u Beogradu. Premijera ovakvog tipa salona vina bila je 2018. godine, a ove godine dobra razrada događaja koji će zasigurno izgraditi i svoju tradiciju održavanja.

Za ovaj događaj sam saznala sasvim slučajno, putem društvenih mreža i oduševila se! Spoj vina & BMW-a u jedan događaj zvuči kao ostvarenje mojih maštanja. Luksuz, moć, snaga, elegantnost i perfinjenost na jednom mestu.

BMW showroom kao izložbeni prostor

Sama činjenica da je salon vina organizovan u automobilskom showroom-u dala je na posebnosti ovom događaju u startu, dok je moderan prostor dolio dozu glamura koju prate stakleni zidovi, visoki plafoni, jako neonsko svetlo i sjaj mermernog poda.

Izložbeni prostor salona je koncipiran tako da je većina vinarija pozicionirana u centralnom delu, poređana u krug sa DJ-em smeštenim na kraju ispod velikog video bima. Ovakav raspored mi je omogućio da ne propustim nijednu vinariju, što me je jako obradovalo i olakšalo traženje željenih vinarija.

Posebnu dozu elegantnosti činili su uniformisani stolovi i jednaki natpisi vinarija na providnoj plastici sa ispisanim imenima i logoima. Dopada mi se ovakav koncept izloženosti, bez dodatnih visećih reklama, rool up-ova različitih natpisa i boja, oblika i veličina. Sve je bilo pregledno i dovoljno upečatljivo, a opet ne prenapadno i agresivno. Svedeno i sa stilom.

Vinarije koje su učestvovale na Wine Mart-u

Na Wine Mart-u je učestvovalo 42 vinarije iz Srbije i regiona, Italije i Francuske. Najveći broj vinarija je bio iz Srbije, ali ste imali priliku i da probate vina iz vodećih vinskih zemalja Francuske i Italije. Takođe ko je želeo, mogao je da proba i razne vrste džina, rakija i kafa na spratu BMW-ovog showroom-a gde su određene destilerije i kafeterije imale svoj izložbeni prostor.

Vinarije: Deurić, Zvonko Bogdan, Matalj, Budimir, Lastar, Aleksić, Aleksandrović, Cilić, Radovanović, Doja, Vina Hilandara, Tikveš, Bikicki, Plantaže, Tonković, Jeremić, TemeT, Pusula, Chichateau, Kovačević, Erdevik, Virtus, Vega Sicilia, Marsuret, Gaja, Pol Roger…

Posećenost

Salon vina je u svakom trenutku bio krcat. Iskreno, nisam verovala da će toliki broj ljudi posetiti. Cene karata nisu bile pristupačne, u poređenju sa ostalim sajmovima. Broj vinarija koje su izlagale je bio ograničen. Ali boce vina koje su degustirane su bile posebne, jer je svaka vinarija je izlagala svoja najbolja vina.

Visoke cene karata su s jedne strane i dobar „filter“ za prave vinoljupce, jer se potrudio da dođe samo onaj ko zaista voli vino i posećuje vinske događaje.

Šta mi se dopalo na Wine Mart-u?

Nesvakidašnji spoj automobila i vina, kao i nestandardni izložbeni prostor je nešto što je ovaj salon učinio drugačijim. Manji broj vinarija koje su izlagale je dobra mogućnost obilaženja svih vinarija i posvećivanja više pažnje omiljenim vinarijama ili vinima. Italija i Francuska kao gošće i šampanjac za završetak večeri. Muzika i atmosfera koja je vladala. Definitivno mi je salon ostavio dobar utisak i unapred se radujem narednom.

Šta najviše volim na salonima?

Na salonima vina najviše volim, zamislite, degustaciju! Svi smo došli da bismo pili i isprobavali dobra vina, novitete vinarija, da bismo ćaskali sa prijateljima i uživali.

Za svaki salon se trudim da se odlučim koja vina želim da probam. U suprotnom, isprobavanje bi se svelo na veliku količinu probanih vrsta, sa jako malo zapamćenih osećaja koje vino pruža.

Vinarije su na ovom salonu izložile svoja vina premium klase, pa ste imali mogućnost da se susretnete sa boljim godinama i bocama vina. Neka koja nisu svakidašnja i prisutna na svim ostalim sajmovima.

Moj plan ovog puta je bio da otkrijem nešto što do sada nisam imala priliku da probam, da pronađem nešto što mi je novo i nepoznato. Izdvajam tri vina, koja su na mene ostavila najveći utisak.

Noviteti koje sam probala

Vinarija Aleksić – Vinarija kojoj sam ostavila par mesečnih plata (i nije me sramota to da kažem ). Naime, jedno vreme sam skupljala pampure isključivo od vina koje sam ja pila (sva sreća prošla me je ta manija), i jednom prilikom kada sam uzela da sređujem i prečišćavam svoje tegle i činije, vinarija Aleksić je izdominirala, ali baš. Meni u odbranu ako je potrebna, često sam je kupovala za razne proslave, a sva sreća povoda je uvek bilo puno. Naravno da sam svaku flašu morala i ja da degustiram, za svaki slučaj, jer kako da je služim gostima u suprotnom!

Na Wine Mart-u sam probala Amanet iz 2012 godine. Vranac sa 15 % alkohola. Jako, autentično, kompleksno, sortno crveno vino. Tamno, tamno crvene boje koja na obodima čaše vuče na nešto svetliju purpurnu nijansu. Vinu je potrebno dekantiranje kako bi prodisalo i dozvolilo aromama da „izađu na videlo“. Na ukusu je sveže, moćno i složeno. Jak miris tamnog bobičastog voća, zrele kupine ili višnje, i blago sa primesama crne čokolade. Ukus koji se ne zaboravlja lako, i ostavlja trag u ustima nakon progutanog gutljaja. Vino kome treba posvetiti pažnju i lagano ispijati svaki gutljaj sa uživanjem.

Vina Hilandara – Moram priznati da su ovo vina koja sam prvi put probala. Kupila me je rečenica „jedini dodir žena sa Hilandarom“. I ja naravno kao i svaka žena, morala sam da zavirim u misteriju Hilandara i osetim ukuse vina napravljenog na Svetoj Gori. Rose, čist Merlot, pitak, lagan, prijatan, sa usklađenim kiselinama.

Pravu rapsodiju voćnih ukusa budi vino Stari manastir. Etiketa Stari Manastir još uvek nije zvanično izašla na tržište i premijerno je predstavljena na salonu Wine Mart. Bordo kupaža sa 64% Merlot-a, i sa 18% Cabernet Franc i 18% Cabernet Sauvignon. Meni je na mirisu ovo vino bilo teže sa jače izraženim alkoholom, mirisa šljive i barika, dok je na ukusu jako voćno, lagano i osvežavajuće.

Vinarija Matalj mi je odgovorila na jedno pitanje na koje za sada nisam dobila jedan isti odgovor od dve različite osobe. Koje su to tipične, autohtone bele sorte grožđa u Srbiji? Da li ti različiti odgovori znače da zapravo ne postoje?

Vinarija Matalj uzgaja posebnu sortu grožđa – Bagrina. Bagrina je stara, autohtona bela sorta grožđa Negotinske krajne. Ova sorta je zaboravljena i zapuštena, iako je po svim dosadašnjim mojim saznanjima možda i jedina srpska. Matalj vinarija je odlučila da je obnovi i napravi sortno vino od ove, skoro izumrle sorte. Vinograd iz kojeg nastaje vino je star preko 40 godina, i pokušava se njegovo kalemljenje i dobijanje novih čokota Bagrine.

Imala sam priliku da ga probam na salonu. Utisak je – wow! Cvetno vino, razigrano, mirišljavo. Miris bagremovog cveća, svežine i proleća u čaši. Zlatno – žute boje, pokretljivo i lagano. Osvežavajućeg i laganog ukusa, rashlađeno taman toliko koliko treba.

A za kraj – party!

Kako ovakvom salonu ne bi priličio običan kraj, nakon zvaničnog zatvaranja, organizovana je žurka u salonu do – koliko sam uspela da primetim, MINI salonu. Uživo bend, note Bebi Dol i pesme „Brazil“, burgeri, šampanjac i Cilić vina. Zadovoljni osmesi vinara, sumiranje utisaka o salonu i nazdravljanja novim događajima!

Do sledećeg čitanja, živeli! 🙂

 

Photo by: Dijana Kocić