PIKNIK U VINOGRADU: RAZOTKRIVANJE TAJNI U BOCI VINA

Ovaj tekst bi mogao da počne kao reklama Top shop-a – kolač u tiganju? NEMOGUĆE!… pa su nam na kraju ipak dokazali da je moguće.

Tako ću i ja ovim tekstom do kraja otkriti da je moguće da upoznaš sve tajne koje se kriju u jednoj boci vina.  Kako? Pa polako, uz malo strpljenja. I ne skroluj na kraj teksta odmah!

Otkrivanje počinje kao jedinstveni Vinski događaj, degustacija, uparivanje vina i hrane… Slaganje ukusa, aroma, tekstura na malo drugačiji način – u vidu piknika.

Zašto baš piknik?

Oduvek sam volela piknike. Kao mala sa bakom i bratom sam išla na piknik: ćebe, pita od višanja, domaći sok od višanja i plastične čaše. Brat i ja sa biciklom, a baka polako peške. Nismo išli daleko, na malo parče zelene površine odmah ispod kapije našeg dvorišta. Veliki događaj za nas tada. Nešto što i dan danas pamtim kao najlepša sećanja svog detinjstva. Braon-karirano ćebe i uživanje u lenčarenju, jelu, trčanju po travi… Uživanje u tako velikim, a jednostavnim stvarima.

Jedne avgustovske subote svoje dečije igrarije sam ostvarila u vinogradu u Banoštoru. Doduše, pomalo sam ih uozbiljila i prilagodila sadašnjim godinama, ali i dalje sa istim ciljem – da uživam u jednostavnosti i stvarima koje volim.

Odabrana ekipa ljubitelja vina, mnogo dobre energije i dobrih vina.

Bio je to piknik u vinogradu sa pogledom koji oduzima dah (već sam pisala o ovom vinogradu nadomak Novog Sada – tekst možeš pročitati ovde).

Moje upoznavanje sa njim je rezultiralo ljubavlju na prvi pogled, a posmatrajući lica i oduševljenja drugih ljudi koji su se susreli sa pogledom na horizont gde se spajaju vinogradi sa Dunavom, a Dunav sa nebom, shvatila sam da se nisam samo ja zaljubila.

Upoznavanje sa vinarijom Fruškogorski vinogradi

Izlet smo započeli obilaskom proizvodnog dela Fruškogorskih vinograda i barik podruma – koji su posle vinograda, glavno mesto nastanka magije.

Tu nas je dočekala Jelena, tehnolog vinarije uvek spremna na priču i nesebično deljenje znanja o vinima. Provela nas je kroz dvorište, a zatim nastavila da nas upoznaje sa prozivodnjom kroz salu sa tankovima gde trenutno odležavaju bela vina i poneko crveno.

Za početak, probali smo vina koja još uvek nisu spremna tj. ona koja su pred flaširanje, na stabilizaciji, ili odležavanju. Ovo je za mene neprocenjivo iskustvo, jer retko gde ćete dobiti vina koja nisu spremna. Vina u koja moraš da se udubiš da bi prepoznao njihov kvalitet i kakva će biti u budućnosti.

Ima tamo i jedan „moj tank“ Merlot-a. To je tank u čijoj sam berbi učestvovala, i za koji sam zasejavala kvasce. Pevala sam im i pričala, kako bi se što bolje primili. I eto, obilazim taj tank s vremena na vreme i zagrlim ga. To je zato što vino posmatram kao živu stvar, i samo uz mnogo ljubavi i pažnje može postati veliko vino. Kao i bilo šta drugo čemu dajete ljubav. Tako da evo, ovo za sada obećava da će biti posebno. 😊

Vinograd drugačiji od drugih

Nakon degustacije, krećemo na piknik u vinograde. To je tamo gde se spajaju vinogradi sa Dunavom, a Dunav sa nebom – sa početka moje priče.

Sve je spremno. Beli ćebići rašireni na zelenoj travi, vino rashladjeno taman koliko treba, pažljivo odabrana i upakovana hrana.

More vinograda, Dunav i zalazak Sunca.

I prijatelji, kao najbitniji sastojak.

Kreće piknik degustacija, a i otkrivanje tajni vina konačno može da počne.

Naopaka degustacija

Ako se imalo razumete u vina, znate da degustacija (skoro) uvek počinje belim vinima.

Međutim, na iznenađenje svih vinskih ljubitelja, započeli smo sa crvenim vinima. Čuđenje nije moglo da prestane nekoliko minuta i verovatno su mislili da smo pomešali nešto, pogrešili.

Ali ne, ova naopaka degustacija sedam vina je počela unazad – od crvenih vina ka belim. Prvo je bilo kompleksno crveno vino, zatim smo laganim tempom nastavili ka belim i završili sa desertom i kasnom berbom.

Ne znam kako vam ovo zvuči, ali ovo nije bila šala i izmišljanje novih pravila degustacije jer ima dosta logike u ovom našem poduhvatu.

Pre svega, bela vina imaju izraženije kiseline od crvenih. Stoga, kada se piju, usta se naviknu na kiseline i teško je nakon toga osetiti arome kompleksnih crvenih vina koja su po kiselinama dosta blaža. A pošto smo već na temi demistifikacije vina, pa hajde da vidimo kako i ovo izgleda.

Sedam veličanstvenih i neobična pojašnjenja

Nisam vam rekla ko je još bio na pikniku sa mnom ali verujte mi, kada se skupi deset kreativaca na jednom mestu, opisi vina odskaču od standardnih, propisanih.

A kako je ovo bila jedna od takvih degustacija sa slobodnim opisivanjem, vina smo posmatrali kao žive osobe. Žene su ih upoređivale sa muškarcima, a neki manje stidljiv muškarac ih je opisivao kao žene.

Probali smo sedam potpuno različitih vina. A ukoliko bi Quet vina zaista bila osobe, bio bi to skup osoba koje zasigurno odskaču u društvu – jedinstvene, svoje i sigurne u sebe.

Krenuli smo od Cuvee-a, kupaže Merlot-a i Pinot Noir-a – limited edition serija.

Cuvee je bio prvi izbor, a nakon toga upoznavali smo se sa dve sorte od kojih je nastao.

Usledio je Pinot Noir 2016 moćno i voćno vino, izbalansirano i prijatno za nepca. Na početku je bio malo stidljiv, ali što je više stajao u čaši više se otvarao i zavodio, dozvoljavao da ga upoznam do najsitnijih aroma. Šarmom je obarao s nogu, i polako sam se zaljubila u njega. Znam, s njim je igra vruće – hladno, još ćemo se upoznavati i svašta ću otkrivati prilikom sledećih susreta, ali me je ovog puta „kupio“.

Zatim, tu je bio Merlot 13/15 2013 – i dalje je ovo moja omiljena sorta crnog grožđa. Najviše volim njegovu jednostavnost i prepoznatljivost. On je jedan od onih prosečnih, poznatih svima, kao „dečko iz komšiluka“ bez puno iznenađenja, a opet ima nešto u sebi što ga izdavaja u moru crvenih vina, i daje mu na šarmu. On je na duže staze – vino na koje možeš da se osloniš, jer je sigurica i što se mene tiče, neće te izneveriti.

Moj dečko iz komšiluka, tako punog, voćnog ukusa sa zaokruženim kiselinama i taninima u sebi je nosio zrelo crveno voće pomešano sa cimetom i čokoladom. Zato mi je gutljaj vina došao kao zalogaj kolača. I upravo zato se i odlično složio uz kravlji sir, koji je bio blag i mlečan, tako da nije nadjačao ukus vina, već se stopio.

Tu negde nas je sačekao i zalazak sunca, možda najlepši na svetu, ako ništa, bar u tom trenutku. Dunav grli sunce, i lagano se pojavljuju prve zvezde.

Dalje, od belih vina smo probali tri sorte: Grašac, Pinot Blanc i Traminac.

Grašca ima najviše na Fruškoj Gori i od davnina je poznat u ovim krajevima. Grašac, Italijanski Rizling, Graševina – sve su to različita imena za istu sortu. Grašac je izvorno ime, dok je Italijanski Rizling internacionalno. Kako je više od sedam decenija proveo pod imenom rizling, tako je i njegov „ugled u društvu“ opao. Italijanski Rizling poznat kao jeftino vino za špricer uticao je na reputaciju Grašca. Međutim, danas se ovo vino vraća na srpsku vinsku scenu i to na velika vrata, pokazujući svoju raskošnost i potencijal.

Upravo ovo vino iz 2017. godine koje smo pili ima geografsko poreklo. Ono je osvežavajuće i pitko, vino koje prosto klizi niz grlo ostavljajući kiselkast trag i želju za još jednim gutljajem. Bio bi to jedan stabilan muškarac, ali ne i onaj za kojim odlepiš na prvu, već ga na tenane, polako zavoliš, kad ti je tu…, ali i lako zaboraviš ako ga nema dugo.

Usledio je Pinot Blanc – sorta koja nije puno zastupljena u Srbiji. Beli pino, isto kao i crni, jeste jedna promenljiva, ali i primamljiva sorta. Ne znaš kako sa njim i kakav će biti. Upravo zato ovo i nije vino za svačiji ukus, ili ga voliš ili ga ne voliš i ne može biti mlakih emocija. Tako nestalan, kao stvoren je za istraživanje – ali samo za one smelije, koji vole da eksperimentišu i ne igraju na siguricu već su spremni da preuzmu rizik i odgovornost za moguću grešku.

Nakon Pinoa, dočekao nas je Traminac – suvo vino slatkastog ukusa. Vino koje nema šećera ali se na ukusu oseti slast koja ga prati. Što bi moja drugarica Goca rekla – inače tvorac ideje poređenja vina i muškaraca – dobar je za uživanje, ali ne na duge staze 😊

U mešavini ukusa vina, božanstvene hrane kao nagrade za nepca, i zvuka zrikavaca, gledamo u zvezde. Za kraj, pojeli smo tart od breskve i popili po čašu kasne berbe. U čašama nam je Traminac kasna berba – slatko, medno i gusto vino. Za moj ukus je bilo savršeno rashlađeno i voćno-medni miris i ukus se odlično uklopio sa kremom od vanile i breskvama.

Otkrivanje tajni dato je onima koji žele da ih otkriju

Ovaj piknik bio je isti kao onaj sa bakom i bratom. Bilo je tu smeha, zanimljivih priča, razmena mišljenja, i uživanje u svakom trenutku. A opet, kako sam starija, tu je i upijanje aroma, ukusa, mirisa prirode, zvukova insekata, Sunca… I nadam se da je to ono što je svako od nas poneo sa ovog piknika.

Kada nešto volite – kao ja vino – onda otkrivanje tajni drugima jeste samo pokazatelj ljubavi. Ali, kao i svaka ljubav, kada prenosite tajnu, ona postaje nešto novo jer joj svako dodaje svoj sastojak.

Zato smo i tako lako otkrili sve tajne koje su se krile u bocama ovih vina, ove noći – svako svoje. Meni se čini da to i jeste jedina poenta konzumiranja i uživanja u čistom hedonističkom činu ispijanja vina i uživanja u gutljaju za gutljajem.

Sve je u nama samima – svaka tajna, svaka aroma, svako prihvatanje ili odbijanje, svako novo razočarenje ili oduševljenje. Između ostalog, onako kako se mi osećamo danas, u kakvom smo društvu i na “koju nogu smo ustali” zavisi i koje će nam vino tada, u tom trenutku biti omiljeno… Kao i koje ćemo tajne saznati i koje ćemo nove vidike otkriti.

Zato u vinu treba uživati u datom trenutku sa svim čulima, prepustiti se i upijati sve osećaje bez mnogo razmišljanja i analiziranja. Jer ono jedino što ćemo prepričavati neće biti nivo kiselina i detaljne arome, već osećaji i emocije koje su nam ostale urezane od ove večeri.

Do sledećeg teksta, živeli za sve one koji se prepuštaju svom osećaju😊