Spoj vina i hrane je posebna nauka. Ja ga spajam po svom osećaju uvek, ali volim i kada neko sve to organizuje za mene. Smisli savršen sklad hrane i vina, i posluži na originalan način.

Veliki sam hedonista, a nekako mi se čini da svi mi koji toliko volimo vina i jesmo pomalo hedonisti – ovakvi ili onakvi. Mislim da je to više životni stil koji prati vino 😊 Vino = uživanje, a onda i sve ono što die uz vino.

Ovaj užitak koji nam je priređen u novoj degustacionoj sali vinarije Maurer bio je potpuno hedonistički – uživanje za sva čula, iliti praznik za naša nepca.
Ukusna hrana, pažljivo spremljena, organska vina, i veče se pretvori u poseban užitak i osećaj kao da smo u nekoj drugoj bezvremenskoj dimenziji. Zašto kažem bezvremenskoj? Zato što je večera koja je počela u 18h trajala do kasno u noć. Taj sled klope koji nam je spremljen, nije ranije mogao biti završen.

View this post on Instagram

ZELENO SVETLO na ulazu🚦 Ovako dočekuju u degustacionu salu @maurer_winery u Hajdukovu kod Palića – semafor svetlo kao znak da je ulaz slobodan (pali se i crveni čikica 😁) Ovaj vikend je bio rezervisan za obilazak Hajdukova i Palića i za uživanje u mirisima i ukusima organskih vina uklopljenih sa hranom @puskarvanja 👑 Vikend pun detalja, novih otkrića, inspiracija i priča ne može stati u jedan post, pa sa ovim počinjem – simboličan uvod, zeleno svetlo za start puta kroz priču vinarije Maurer – vinarije jednog kreativca, buntovnika, pankera 🍷 . . #maurer #maurerwinery #vinarijamaurer #organskavina #organskavinarija #organic #organicwine #organicwinery #palic #hajdukovo #marijinvinskikutak #vinskikutak #wineexplorers #winelover #winetasting #winetime #winecountry #vojvodinawine #vinavojvodine #winestagram #wineblogger #wineblog #winelife #winetravel #vinasrbije #srbijazemljavina

A post shared by Marijin Vinski kutak (@marija_glisic) on

Vanja Puškar i Nemanja Papić poseduju svoj restoran u Beogradu u Sarajevskoj ulici. Zove se „Iris“ i nije standardan restoran gde dođeš, najedeš se i „završiš posao“. Trenutno je zbog covid situacije zatvoren. Ali za sve ljubitelje dobre klope tu je i njihov bistro New Balkan Cusine na Dorćolu u Gospodar Jevremovoj ulici koji je otvoren i nudi najrazličitije spojeve ukusa.

Da se vratim na specijalnu degustaciju & večeru

To tokođe nije bila večera kojoj prisustvuješ da bi samo pojeo hranu i završio. Na ovoj večeri smo pre svega zadovoljili i nahranili naša čula, dušu i osećaje. Uživali celim bićem u spojevima hrane i vina koje su nam pripremili.

Pored toga, ono što je meni poseban užitak kod ovakvih događaja su ljudi koji ga priređuju. Kada vidiš koliko svi oni zajedno uživaju u svom poslu i tome što rade za nas, ne možeš da ostaneš ravnodušan.

Počeli smo lagano. Prvo mešanjem u kuhinju, morala sam da vidim kako to izgleda „behind the scene“, a zatim i uvodnom hranom.

Lubenica sa musom od kravljeg sira, pečenog paradajza u začinskom bilju i maslinovom ulju. Ja ovo ne bih nikad spojila, sir i lubenicu možda, ali nikada mi ne bi palo na pamet da dodam paradajz na sve to. Na izgled – top, a tek na ukusu…. Mus od sira penast, lagan, skladan, mlečan, sveža sočna lubenica, ne puno slatka, i paradajz koji je zbog pečenja postao blago kiseo sa slatkastim notama.

Uz ovo smo pili ludu gusku – etiketa CrazyLud sa slikom guske. Kupaža italijanskog rizlinga, sremske zelenike i ezerjo sorti. Ezerjo je veoma retka sorta, i ovo mi je bio prvi susret sa istom. Deo vinograda iz ove kupaže se nalazi pored Ludoškog jezera, pa otuda i naziv vina. To veče sam naučila i svoju prvu reč na madjarskom – guska znači lud, i eto objašnjenja i za sliku na etiketi 😊

Pate od telećeg mozga na bifteku posut izmrvljenim kokicama, semenom bundeve i bundevinim uljem. Poslužen uz domaći ražani ili poluražani hleb iz Hajdukova. Kada sam čula mozag, moj mozak se odmah blokirao i podigao gard. Ali ipak Marija „probaj sve u životu“ je proradila i srušila barijeru. Na kraju se ispostavilo da mi je pate od telećeg mozga favorit 😉

Tamjanika je savršeno dopunila ukuse pate-a i bifteka. Rekla bih klasično srpsko, žensko, lagano vino. Rekla bih da nije Maurer vino. Maurer je sve osim klasičnog.

Hajde da krenemo od etikete koja simbolično predstavlja veliičinu ovog vina – mala slatka maca, koja se ogleda u bari na ulici i u svom odrazu vidi velikog strašnog tigra. Etiketa je nastala kao inspiracija kako “klasična” tamjanika može da iznenadi i da se pertvori u veliko, ozbiljno vino. Na mirisu medna, slatkasta, voćna, dok se na ukusu pretvara u voćno lagano vino srednjeg tela, potpuno suvo. Miris ne prati ukus, nema slasti i mednih nota koje se osećaju, već zrelih citrusa sa odlično ujednačenim kiselinama.

Favorit večeri sledi – Babba. Babba je misteriozna žena, boginja. Ona koja te vodi u drugu dimenziju kad je pogledaš. Sakriven, nedokučiv pogled i prekriveno jedno oko. Zavodnica i opasna misteriozna žena, nalik neke žene muze-vile iz začarane šume.

U boci iza ove etikete se krije isto toliko mistično vino. Nastanak vina je (meni) takođe misteriozan i nedokučiv. Poenta je da je vino nastalo spontanom fermentacijom, i to tri godine za redom se radila spontana fermentacija različitih sorti grožđa. Vino od sorti bakator i rajnski rizling je nasipano na najbolje sirovine (grožđe) iz tih godina i to 2016. na medenac beli, 2017. na furmint i 2018. na tamjaniku. Svaki put je puštena spontana fermentacija. Kako kaže Oskar – malo se igrao. I puno rizikovao.

Ono što me je na mirisu na prvu pogodilo jeste nana, i to ona „divlja“ koju moja baba ubere i suši je u podrumu i petrolej. Dok je na mirisu jako oštra i nestašna, na ukusu je dosta smirenija i blaža. Prvi gutljaj je pun, intezitet vina ispuni čitavu usnu duplju i to neko citrusno voće pomešano sa začinima… Ali je dosta kratkog daha, jer nema velike završnice nakon ispijanja.

Paljeni celer sa komadićima slaninice i kruške uklopilo se uz Babba-u. Pošto nisam zapamtila šta je još bilo od sastojaka u jelu, neka i to bude misterija, kao i način nastanka ovog vina.

Ne, nije kraj… Vreme je za predah.

Predah od toliko ukusa, mirisa i uživanja bio je „mesnati čaj“ poslužen u vinskoj čaši. Juneća supa sa rtanjskim čajem. Služi se kako bi isprala i umirila čula i spremila ih za glavno jelo.

Dalje nastavljamo sa kamenom. Naravno nismo jeli kamen. Na kamenu nam je bila poslužena hrana (preoriginalno). Teletina u malini poslužena na listu vinove loze i kamenu iz vinograda koje vino pijemo. Prvo crveno vino te večeri, kupaža kadarke, medunca belog i frankovke. Za crveno vino – lagano i pitko.

Stigosmo i do glavnog jela. Teleća rebra sa pireom od tikvice i kamilice, sa paljenom penom od praziluka i listom mladog graška. Ne pravim se pametna, nisam zapamtila sve ovako detaljno. Deo sam zapisala, a nakon toga, sutradan, i pitala za detalje. 😊 Meso se topi u ustima, a sve zajedno sklopljeno u jedan zalogaj i zaliveno gutljajem Corvine čini pravu rapsodiju ukusa.

Za kraj, desert. Tart od smokvi sa kozijim sirom, medom, orasima… Šta drugo uz desert nego kasnu berbu – traminac. Jak miris kozijeg sira, sočna slatka smokva, med i orasi, zajedno sa slatkim, gustim tramincem savršena završnica večere.

Ali kako to biva kod svih domaćina, ne možemo samo tako završiti planiranu večeru, a da se dodatno ne otvori još koja boca vina. Tako smo probali još specijalni Bermet, sremsku zeleniku i furmint.

Veče smo nastavili uz priču, deljenje utisaka, shvatanja i pogleda na vino, vinski svet, prosečnog konzumenta… 😊 Oko nekih stvari smo se složili da se ne slažemo, oko drugih su nam se mišljenja potpuno podudarala. Od punk muzike, preko jazz-a, pa sve do Baba, do kasno u noć uz smeh, priču i vino. Inspirativni ljudi, divna nova iskustva, i nove teme za razmišljanje i pisanje.

Do sledećeg teksta, živeli za sve večere i degustacije koje hrane sva čula! 😊

 

 

Spread the love