“Ćao. Ja sam Marija i nemam svoje jedno, omiljeno vino.” – ovako bih započela predstavljanje sebe u nekom klubu anonimnih ljubitelja vina kada bi postojao.
Ponekad se zapitam kako je to moguće? Toliko volim vina a nemam ono jedno posebno. Ponekad mi i bude neprijatno da odgovorim kada mi neko postavi to pitanje. Kako da kažem da nemam, neće mi verovati da ih istražujem i pišem o njima 🤔
Stvarno nemam, ne šalim se. Nemam to jedno posebno vino koje dižem u nebesa. Ne mogu da se odlučim da mi jedno vino bude omiljeno, jer su mi svaki put drugačija, pa i ta naizgled i po imenu ista.
Kako vino zavisi od terroara, tako i moj doživljaj i ljubav prema određenom vinu zavisi od mog ličnog okruženja tj. atmosfere, raspoloženja, doba kada ga pijem, društva…
Mogu da kažem da postoje vina koja više odgovaraju mom ukusu generalno, npr. između suvog i slatkog vina, pre bih izabrala suvo. I mogu da kažem da volim da pijem određena vina u određenim okolnostima. Ali to je baš duga podela na okolnosti i vina koja im odgovaraju.
Dobila sam skoro ovo pitanje – da preporučim moje omiljeno vino. A onda kada sam rekla da nemam omiljeno vino, usledio je muk, pa osmeh i zaključak – “Šališ se”. Shvatila sam da se neću lako izvući bez odgovora, pa sam pitala, a u kojoj situaciji omiljeno? Nisam bila shvaćena (što nije prvi put da se dešava). Problem je bio što se od mene očekivalo da kažem koje to jedno vino preporučujem.
I onda sam sela i ispisala podelu vina po bojama i okolnostima koje im odgovaraju. Sada kada me neko pita imam spreman odgovor. Sledeće mislim da uradim podelu po sortama i okolnostima. Ali za to će mi trebati još puno vremena za istraživanje.
Za početak, podela na boje
Bela vina, tipično, nalaze se na prvom mestu podele. Ona se piju rashlađena (hladnija od crvenih), pa s tim u vezi mi više odgovaraju leti. Uglavnom su nebarikirana (malo sorti belog grožđa je pogodno za barik), lepršava, lagana, osvežavajuća, pitka. Volim arome kiselih jabuka, citrusa, ananasa. Volim ona sa izraženijim kiselinama i reskijim ukusom.
Bela vina su mi za više situacija:
- u ženskom društvu kada vodimo naše, tipične ženske razgovore,
- leti uz večeru na moru, negde pored obale, kada se mešaju arome vina sa mirisom soli u vazduhu
- leti u bašti vinoteke u Beogradu
- sa kumom koja voli isključivo bela vina (ona ne pije alkohol i ne voli nijedno alkoholno piće, sva crvena vina karakteriše kao opora, ali se navukla na slatki Alzaški traminac. Često joj budem izgovor za kupovinu različitih boca kada odem kod nje u Colmar – „kupila da kuma proba“ 😊)
Rose vina takođe volim da pijem leti. Naročito ona sveža i suvlja, dobro rashladjena. Prijaju mi pored bazena ili na plaži. Retko ih naručujem u vinoteci ili restoranu. Omiljena su mi na plaži uz zvuke talasa (evo sad mogu da zamislim celu situaciju) – boca u ledu, kibla na pesku, a usta slana od morske vode, pa se prvi gutljaj uvek pomeša sa solju i bude divno kiselo-slankastog ukusa.
Da me ne čuju vinski stručnjaci, ali najbolji na svetu mi je rose špricer na neuglednom, hipsterskom splavu sa dušom „Brodić na Savi“ kod sajma. Služe ga u velikim pivskim čašama od pola litre, mislim da ga prave sa soda vodom, i ubace nekoliko kriški limuna unutra. Sa pizzom sa pančetom, rukolom i kozijim sirom, uz zalazak Sunca na Savi, verujte mi, nema boljeg pića (i atmosfere).
Crveno vino je posebna kategorija za mene. Kompleksno je, zahtevno, bogato. Volim da ga pijem u dobrom, odabranom društvu. Ne mogu da ga pijem sa osobama koje ne razumeju crvena vina i njihovu moć. Ne mogu da ih pijem ni na svim mestima. Ona su mi posebna i ozbiljna, pa zahtevaju i takav tretman. Romantična su mi i ljubavna. Volim da istražujem crvena vina, i da eksperimentišem sa sortama i kupažama.
Uživam da ih pijem sama. Čaša crvenog vina na kraju dana pred spavanje je hrana za dušu. Uz omiljenu pesmu, u pidzami i sa svojim mislima – nema bolje odvojenog vremena za sebe.
Eto, ovo je bilo najkraće moguće o mojim omiljenim vinima. Pa ako sagovornik ima živaca i volje da sasluša, izložiću svoju teoriju kada ponovo dobijem pitanje – koje je tvoje omiljeno vino?
Ne znam da li sam negde čula ili sam izmislila ovo verovanje (izreku, …) da žena do tridesete godine treba da pronađe tri stvari:
- omiljeni parfem
- omiljeno vino
- pravog muškarca
Našla sam omiljeni parfem. Koristim isti godinama.
Jedinstven odgovor na pitanje – koje je tvoje omiljeno vino? – ne vidim izgleda da ću ikada naći. Kako da imam samo jedno, kada vina ima toliko? Kako da znam da će mi uvek biti omiljeno, kada se može izmeniti kroz godine? Ne vino. Nego i ja, pa mi onda ni vino neće biti isto i omiljeno. Ne znam, ali meni to pitanje deluje suviše komplikovano za neki jednostavan odgovor.
O muškarcima neću pisati, pošto je ovo blog o vinima 😊
Do sledećeg teksta, mislite o tome. Živeli.