HRANA KOJA SE LEPI ZA SRCE, A NE GOJI

Ne brini, neće ovo postati food blog! Ali postoje neke stvari koje se ne mogu odvojiti od vina kao što je to hrana. Piti na prazan stomak nije puno pametno, a i lepši je osećaj uživati bez osećaja gladi, ili još bolje uživati u spoju hrane i vina.

Uparivanje vina i hrane je posebna nauka, a najvažnije pravilo je – upari ga onako kako tebi prija. Niko ti ne može diktirati osećaje, ukuse i pojam tvog lepog ili skladnog. Bitno je da eksperimentišeš, isprobavaš prepustiš se sebi i uživaš. Zasigurno nećeš svaki put pogoditi ali samo tako ćeš naučiti da slušaš sebe i budeš autentična/an.

Ja sam pogrešila milion puta, probala kombinacije koje nikako ne idu, ali sada bar znam šta je to šta sigurno neću opet probati 😊

Kao što sam rekla, ne postoje pravila, ali je bitno da vino ne prekrije hranu, a ni obrnuto.  Slatkiši se najbolje slažu sa desertnim vinima, jaka hrana sa jačim vinima koja mogu da je „iznesu“. Hrana kremastih, sirastih struktura sa lepršavim vinima, slabijih kiselina… Ali opet ponavljam, najbitnije je da probaš, isprobavaš i shvatiš šta je po tvom ukusu.

Ja sam uz večeru o kojoj ću pisati jako malo isprobavala vina, a potpuno se prepustila uživanju u ukusima i mirisima hrane koju sam jela.

No, da krenem ispočetka…

Pratim njen profil na instagramu dobrih godinu dana, i pre sedam meseci sam joj prvi put pisala kako bih videla da dogovorim radionicu kuvanja za svoje društvo. Izabrala sam baš Jasminu jer bi mi svaki put kada pogledam slike njene hrane ili pročitam neke opise krenula voda na usta. Da se razumemo, dosta stvari koje napiše sam morala i da guglam da bih shvatila šta znače. Dosta nesvakidašnjih začina, naziva testenina (pretpostavljam da su neki i Vojvođanski), vrsta jela… Najviše mi se dopalo što je svoja, a to što ne razumem me je posebno zaintrigiralo da istražujem.

Kada smo se dogovarale oko radionice bila je otvorena, komunikativna i lako smo smislile vrste jela koje ćemo praviti. Imali smo i vegeterijance pa je moralo sve biti usklađeno. Svaki naš razgovor se od radionice produži i na neke standardne teme, a uvek je izgledalo kao da se čujem sa drugaricom koju poznajem jako dugo, a ne sa ženom čijoj sam se hrani divila samo preko instagrama. Nažalost policijski čas i pandemija su nas sprečili da održimo radionicu. Od tada nikako da se uskladimo sa vremenom.

Nisam još uvek bila na radionici kuvanja, ali sam ove subote bila na večeri kod Jasmine. Kako rodjendan slavim uvek kao Ivkovu slavu, jedno veče je bilo rezervisano za Novi Sad. Konačno smo se upoznale i uživo, mada sam imala osećaj kao da je već poznajem.

Jasmina je u svom stanu napravila restoran. Malo ušuškano mesto za odabranu ekipu. Može se doći samo sa rezervacijom. Velika prostrana kuhinja gde nastaje sva magija i dve prostorije sa nekoliko stolova. Zidovi su obojeni u maslinasto zelenu boju, sa foto tapetom maslina, prelepim starim kredencom sa posuđem, policom sa detaljima i zanimljivim slikama. Svaki sto je posebno sređen, sa vazom i cvećem, ovog puta gladiolama u raznim bojama.

MAGIJA kod Jasmine Masline

Meni je unapred definisan. Zna se šta je taj dan na meniju za ručak ili večeru, i ista hrana se poslužuje svim gostima.

Meni koji je bio nama to veče možeš pogledati na slici ispod.

Dočekao nas je spreman sto, lagana muzika u pozadini i nasmejana Jasmina.

Pa da počnemo…

Amuse bouche – ili kako bih ga ja prevela dobrodošlica na kuvarskom jeziku 😊 Mala pirinčana kuglica sa začinima (čini mi se blago i ispržena) servirana na pestu sa sušenim paradajzom. Već na prvi zalogaj njami.

Nastavljamo sa salatom od rukole i crvenog kupusa sa svinjskim fileom, aćetom nara, kruškom… Spoj slatko-kiselo-slanih ukusa zaliven barikiranim chardonnay-om – rapsodija ukusa! Mekano i sočno meso, krckavi kupus i kruška.

Torteline punjene svežom žalfijom, orasima (i tajnim sastojcima), na pireu od šargarepe, sa smokvama i čipsom od parmezana. Ovo se ne može razumeti bez probanja. Prvo torteline su domaće, Jasmina ih pravi. Pire je tako savršeno kremast. Mislim da meni ni pire iz kesice ne ispadne tako dobre strukture.

Glavno jelo, mada su meni i ova dva prethodna glavno jelo, je teletina. Komad telećeg mesa toliko mekanog da se topi u ustima. Pečeni crveni luk, sos od slačice i pire od batata. Alma Mons vino vinarije Belo brdo odlično se uklopilo.

Za kraj smo imali desert bez dodatog šećera – vanilin krem sa kruškom, čokoladni mus i čips od kruške. Kremasta struktura vanil krema, gorkasti čokoladni mus i krckavi čips – jedna divna punoća ukusa i različitih struktura.

Nakon svakog serviranog jela Jasmina je prišla stolu i objasnila šta tačno jedemo. Ovaj pristup mi se jako dopao, jer niko bolje ne može predstaviti jelo od osobe koja ga je spremala, tj, u ovom slučaju i izmislila.

Jasmina kuva po osećaju i to je nešto što ovoj hrani daje posebnu draž. Ona uloži svoju energiju i ljubav, i smisli jelo koje zasigurno ima njen pečat. Pretpostavljam da su se njena jela menjala kroz godine kako se i ona sama menjala, i da će nastaviti da se menjaju. Nije li to draž svega?

Ne mogu ni slike, a ni moj tekst dočarati Jasmininu hranu, a ni prijatnu atmosferu i ambijent. To treba iskusiti. Doživeti. Priuštiti sebi bogatstvo ukusa i mirisa. Topla preporuka – obući odeću koja nije uska i ne steže (uska crna haljina nikako nije dobar izbor 🙂 )

Nadam se da ću konačno ispuniti sebi želju i biti na njenoj radionici kuvanja. Ko zna, šuška se da ćemo jednu zajedno organizovati i da ćete moći da nam se pridružite. Kuvanje sa vinom uz vino. 🙂 Stay tunned..

Do sledećeg teksta živeli za slasne zalogaje i hranu koja se lepi za srce (a ne goji 😊 ) !