Jedna divna nedelja u februaru, petnaest stepeni i Sunce koje „prži“. Konačno posle one magle koja je bila nedeljama, mesecima, čini mi se, vidimo čisto, vedro, plavo nebo.

Vikend idealan za beg iz Beograda u neku novu vinariju. Ovaj put je izbor bila vinarija „Vinum“. Put pod točkove Ana, Barni i ja i pravac Vojvodina i Sremski Karlovci.

Kako do vinarije?

Vinariju je lako naći. Adresa i put na google mapi su odlično ucrtani, a i ulaskom u Sremske Karlovce dovoljno je da se prate znakovi za vinarije. U „ulici vinarija“ u Sremskim Karlovcima, pored njih nekoliko svoja vrata drži otvorenim i vinarija Vinum.

Masivna, drvena kapija, kameni prilaz i mesta za parkiranje nekoliko automobila ispred. Zapričane ušle smo u dvorište vinarije gde nas je sačekao naš domaćin Milan, čovek sa kojim sam dan pre dogovorila posetu.

Obilazak vinarije

Obilazak je počeo razgledanjem dvorišta vinarije. Lepo pošišana trava, uredna. Stare muljače i druge mašine izložene duž celog dvorišta. Krenuli smo ka, po meni, najlepšem mestu jedne vinarije – mestu gde sva vina odležavaju i čekaju svoje vreme za flaširanje.

Na samom ulazu u kuću u kojoj se nalazi podrum sa vinima dočekao nas je veoma neobičan luster napravljen od većeg broja čaša za vino. Zaljubila sam se u luster i poželela ga u svojoj dnevnoj sobi, na šta je Milan rekao da je u redu, samo ako imam nekog ko bi ga i čistio 🙂

Luster od vinskih čaša

Luster od vinskih čaša

Kroz nekoliko hodnika i prostorija u kojima se pravi i čuva vino, došli smo do starog podruma gde vino odležava čekajući svoje vreme za flaširanje. Podrum je sa kraja 19. veka i renoviran je samo toliko koliko je moralo – vinarija je želela da zadrži duh i izgled starog podruma, pa je plafon ostao bukvalno netaknut. I s jedne i s druge strane podruma nalaze se inox tankovi puni vina. Uglavnog belog, jer je veći deo crvenog u bariku.

Podrum iz XIX veka

Podrum iz XIX veka

Vinarija postoji 20 godina i poseduje 7ha vinograda. Vinogradi se nalaze u Sremskim Karlovcima, ali ne na mestu gde je i vinarija, pa ovaj put nismo išli u obilazak. U pripremi su još 3ha i čeka se da stasaju za prvu berbu. Vino prave isključivo od svog grožđa i u svojoj ponudi imaju osam etiketa  i još dva desertna, tradicionalna u Karlovcima – Bermet i Bermut. Godišnja proizviodnja je 40.000 l.

Dva sprata iznad velikog podruma nalazi se sala za degustaciju. U trenutku naše posete sala i ogromna terasa sa pogledom na cele Sremske Karlovce i Dunav, bili su u fazi renoviranja. Sa jedne strane terase, nalazi se brdašce na koje može da se izađe i posađeni vinogradi za goste. Ovde gosti mogu uživati u pogledu, sedeti na travi među čokotima ili orezivati vinograd, brati grožđe… u zavisnosti od doba godine u kom dođete u posetu, ali vinograd je namenjen gostima da se „igraju“. 🙂

Degustacija

Nakon obilaska celog poseda vinarije, otišli smo u manju salu gde nas je sačekao već postavljen sto – čaše za vino i vodu, tri vrste sireva, domaće sušene šljive, smokve, domaća pršuta.

Dogovorena degustacija četiri vina završila se na malo većem broju, pa smo probali skoro sve iz ponude vinarije Vinum.

Počeli smo sa Grašcem belim, zatim prešli na Sauvingnon Blanc, došli do Mustre – pravog ženskog vina, kupaže Muscat-a i Traminca.

Mustra je zaista omiljeno vino svih žena, bar većine mojih drugarica, naročito u letnjem periodu. Lagano, lepršavo, osvežavajuće, cvetno i mirišljavo. Na ukusu je bez izraženih kiselina, voćkasto i pitko.

Na mene je najveći utisak ostavio barikirani Chardonnay. Puterastih aroma, kremastog, punog ukusa, sa zaokruženim kiselinama. After taste koji ostaje zadržava se dugo, i imam osećaj kako klizi niz grlo. Ovo vino se prosto topi u ustima i oslobađa lagano sve svoje ukuse. Godinu dana odležava u bariku, a posle još šest meseci u inox tanku i onda još šest meseci u boci. Idealno se slagao uz mlečni, mlađi kravlji sir koji nam je bio poslužen.

Chardonnay Vinum

Chardonnay Vinum

Promenili smo boju vina, pa smo prešli na rose. Rose vinarije Vinum je dugo godina unazad osvajalo razne nagrade za najbolje vino. Rose koji smo pili bio je iz 2018. godine, napravljen od Frankovke. Prelepe, svetlo narandžaste boje, aromatičan, voćan i osvežavajuć.

Prvo crveno vino koje smo probali zove se Pinole. Mlado, crveno vino od Pinot Noir-a. Lagano, kratkog ukusa, lakog tela. Izuzetno voćno na mirisu. Pinole je napravljeno u stilu Božolea (Beaujolais). To su mlada vina koja su napravljena da se popiju čim pre, a svečano se otvaraju u novembru svake godine, i to trećeg četvrtka u mesecu. Tada u istoimenoj oblasti u Francuskoj teku reke crvenog vina.

Frankovka i Pinot Noir su bila dva poslednja vina koja smo probali. Oba su sortna i posebna, svako na svoj način.

Etikete - Vinum

Etikete – Vinum

Do sada nisam puno puta pila Frankovku, tako da mi je  privukla dosta pažnje. Odležalo je u hrastu oko godinu dana. Izrazito voćnih aroma, crvenog bobičastog voća – zrele kupine, borovnice, a barik joj stidljivo dodaje arome začina… Jarko crvene boje i pokretno u čaši. Na ukusu je zaokruženih tanina, bogato, puno i ne odstupa od voćnih aroma – zrela, slatkasta višnja sa završnicom kakaoa ili crne čokolade. Savršen sklad kiselina i slatkoće. Kao kada jedete onaj jak, crni fil čokoladne torte u koju su umešane ušećerene višnje, pa od samog pogleda na parče u tanjiru (vino u čaši) pođe “voda na usta”.

To je ono što me fascinira kod vina. Nikada mi neće biti ista. Retko im mogu zapamtiti ukuse ili uporediti sa onim što sam pročitala u knjigama. Ali ih jako slikovito pamtim po sećanjima koja su mi u tom trenutku probudila.

Sledeće vino je bilo Pinot Noir. Za ovo vino kažu da je vinarima posebno drago, i da ko ga razume i zavoli, taj će znati sve tajne o vinu – a još ga niko nije u potpunosti razumeo. Pinot je težak za održavanje u vinogradu, zahtevan je, bolešljiv, traži punu pažnju i brigu, i često može da ne rodi kako treba tj. kako su se vinari nadali. Takođe je i prilikom pravljenja „prevrtljiv“. Može da bude odličan, i onda odjednom da se „naljuti“, jer mu je zasmetalo nešto. Ali ako sve ispadne kako treba, ovo vino, kažu, može biti najbolje. I najbolje ide sam sa sobom – ne treba mu blend ni sa kojom drugom vrstom.

Vinumov Pinot Noir spada u njihovu prestižnu klasu vina. Etikete Pinot Noir-a i Chardonnay-a se razlikuju od ostalih – jednostavne su i elegantne.

Za kraj naravno Bermet. Posebno desertno vino na koje su Karlovčani ponosni. Pravi se sa više vrsta travki, i svaka vinarija ima svoj poseban recept – sa tajnim sastojkom. Vino je slatko, punog tela, gusto sa ukusom mente, anisa, cimeta… Svi ukusi se pomešaju. Poslužen nam je sa domaćim čokoladnim kuglofom, i kombinacija ukusa je savršena. S obzirom da mi desertna vina nisu omiljena, moram priznati da mi Frankovka nije izlazila iz glave i “sljubljivanje” nje sa ovom čokoladnom lepotom od kuglofa.

Nešto posebno za kraj

Sve vreme degustacije pričamo o bariku i barikiranim vinima, ali još uvek nisam videla podrum sa njima. Gde stoje, gde su sakriveni? Barik sala nije još uvek u potpunosti sređena. Radi se na tome, i biće u narednom budućem periodu, ali za sada se još ne vode gosti.

Međutim, kada ovoliko dugo ostaneš u vinariji, više i nisi gost. Sada se već sprijateljiš sa domaćinom, pa postane moguć i obilazak barik sale – podruma. Sala se nalazi u delu objekta gde je i stari podrum. Imaju preko desetak barik burića u kojima vino mirno odležava i čeka svoje vreme za flaširanje.

Obožavam pomešan miris podruma, drveta i vina. Ima neku posebnu draž.

Vraćajući se iz sale za degustaciju, prošli smo pored arhive. Pa hajde, kada smo se već našli tu, da zavirimo – nekoliko velikih ormana stoje jedan pored drugog u nizu. Puni su boca vina, starih i po desetak godina. Od svake berbe, od svakog vina po koja boca – za čuvanje, za pokazivanje, za sećanja. Puno različito dizajniranih etiketa, boja i izgleda flaša. Vidi se kako se vinarija menjala kroz vreme i gradila svoj stil.

Jedna od etiketa je i Sauvignon Blanc iz 2013. Pomalo prašnjava flaša, svetlo zelene boje. Jednostavna, elegantna svetlo žuta etiketa, sa srebrnim okvirima. Milan (domaćin) skida bocu sa police i dodaje mi je uz osmeh i kaže da je baš znatiželjan da proba ovo vino, i da vidimo koliko se promenilo stareći u boci. Wow! Imaćemo priliku da probamo arhivsko vino! I to vino sa geografskim poreklom koje je ponelo srebrnu medalju sa Dekantera.

Odneli smo ga do degustacione sale, željno išekujući arome i ukus vina. S neizvesnošču da li je dobro i dalje, imala sam tu čast da otvorim bocu.

Slamnato žute boje, slabijih aroma, ali jasno herbalnih. Na ukusu je uljaste strukture, lagano, oslabljenih kiselina, što je normalno, s obzirom na starost. I dalje je zadržalo „sjaj“ starih dana, a i samo saznanje da pijete nešto iz arhive doprinosi „wow“ osećaju i posebnosti koju nam je Milan ukazao.

I bliži se kraj (zaista)…

Samo da napomenem, ako ste zaboravili s početka teksta. Došli smo na degustaciju četiri vina i koji komad sira. Na dva sata, malo da izađemo iz Beograda, udahnemo vazduh van asfalta i posetimo novu vinariju.

Degustacija i druženje se završilo posle cela četiri sata, uz divna nova iskustva i puno informacija o vinariji. Zahvalna sam domaćinu na gostoprimljivosti i strpljenju da odgovara na sva pitanja uz puno objašnjenja i novih saznanja.

Inače, sa Milanom sam stupila u kontakt preko broja telefona koji sam našla na google-u. Oduševilo me je sa kojom lakoćom smo dogovorili vreme posete i degustaciju. U nekom trenutku posete, turista, Kinez, zalutao je tražeći vinariju u kojoj bi mogao da proba vina i čuveni Bermet. Prihvaćen je srdačno. Pridružio nam se na degustaciji i u priči. Nakon nekog vremena, zaputio se dalje, oduševljen, sa lepim iskustvom i sa kojom kupljenom flašom vina.

Milan se trudi da vrata vinarije uvek i za sve budu otvorena, jer će se jedino tako vinski turizam u Srbiji podići na viši nivo i ljudi će se radosno vraćati u ponovni obilazak. Oduševljena sam ovim pristupom, jer mislim da jedino osećanja koja ponesemo iz vinarija su ono što će nas voditi da kupimo baš to vino, da preporučimo prijateljima i da se sa njima zajedno vratimo u posetu.

View this post on Instagram

Kada vinarija premaši moja očekivanja 😍🍷 Sunce & 14 stepeni u februaru ☀️ Idealno vreme za beg iz Beograda & istraživanje nove vinarije 🍷 Sremski Karlovci & @vinarija_vinum su bili na listi za ovaj vikend 📌 Rade nedeljom, degustacija četiri vina u ponudi, neki sirić, pršuta… u 13h. Odlično. 😍 Pita mene drugarica da li ćemo se vratiti do 17h u Bg, ima neke obaveze. Odgovaram joj potpuno ubedjeno – Da, naravno! Sat i po, dva maximalno obilazak vinarije i degustacija. Popijemo posle kafu na Dunavu i pravac kući ☕️ Četiri sata kasnije… ⏩⏩⏩ Otvaramo arhivski Sauvignon Blanc 2013, pričamo o vinima, vinariji… 🥂 Umesto četiri, degustirale smo sve etikete vinarije 🍷 Probale Bermet i domaći kuglof 🍪 U medjuvremenu nam se i Kinez pridružio… Obišle barik podrum, koji još uvek nije otvoren za obilazak, celo imanje, arhivu, sale za degustaciju… 😍 . . #marijinvinskikutak #vinskikutak #vinarijavinum #sremskikarlovci #fruskagora #vojvodina #vinskiturizam #vinskiturizamsrbije #vinasrbije #vinavojvodine #vinafruskegore #vinarijesrbije #turizamsrbija #vidisrbiju #winetourism #wineblogger #wineblog #winelover #wineaddict #exploringwineregions #exploringwineries #exploringwine #winetasting #winecountry #winetour #winegirl #winestyle #winetasting #winestagram

A post shared by Marija Glisic (@marija_glisic) on

 

Do sledećeg teksta, živeli za nova znanja i dobre domaćine! 😊

 

 

 

Spread the love