SRPSKA VINARIJA SA NAJVIŠE MEDALJA

Novembar 2016., Salon vina u Ziri i moj prvi susret sa barikiranim Chardonnay-om vinarije „Belo Brdo“. Mislim da se i sada mogu setiti mešavine mirisa hrastovine, zelene, kisele jabuke i reskog, osvežavajućeg, voćnog ukusa.

Mlada, porodična vinarija koja već sada treba da napravi jednu posebnu sobu za osvojene medalje i priznanja. „Belo Brdo“ sa preko 70 osvojenih medalja za vina, tri titule Najboljeg srpskog proizvođača vina i tri puta dodeljne prestižne nagrade „Two star Winery“ & „One star Winery “ – spada u jednu od srpskih vinarija sa najvećim brojem priznanja.

Vinogradi Belo Brdo

Prvi vinogradi su zasađeni 2007 godine, a prva berba je bila 2010 godine. Danas vinarija ima 23 hektara svojih vinograda.

Ime je dobila baš po mestu na kom su vinogradi zasađeni – Belo Brdo.

Nalaze se na severnim padinama Fruške Gore, na obali Dunava koji zimi „odnosi“ mraz, a leti odbija Sunčeve zrake kao ogledalo i dodatno obasjava vinograde.

Uzgajaju pretežno crne sorte grožđa i to: Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon, Merlot, Petit Verdot, Marselan, Pinot Noir, dok su od belih prisutni Chardonnay, Sauvignon Blanc i Riesling.

Etikete – Belo Brdo

 

Godišnje proizvode oko 130.000-140.000 boca. Pored najpoznatije crvene kupaže Alma Mons, po kojoj je vinarija daleko poznata, proizvode i sortna vina Marselan, Petit Verdo, Sauvignon Blanc…. Imaju čak 18 različitih etiketa! Zanimljivo je da većinu vina imaju i u barik varijanti. Bele etikete na flaši obeležavaju ne-barik vina, dok su crne etikete oznaka za barikirana vina.

Sala za degustaciju, vinarija i vinski podrum su odvojeni od vinograda. Vinarija se nalazi u selu Čerević. Lako se pronalazi, postoje putokazi i blizu je glavne magistrale. Od Novog Sada potrebno je 30 minuta vožnje (oko 17 km), dok je od Beograda na sat i po vremena (oko 100 km).

Obilazak vinarije i degustacija

U poseti sam bila sa kolegama na Team building-u i bilo nas je trideset. Preskočili smo šetnju vinogradima, na moju veliku žalost. Obilazak se sveo na fenomenalnu klopu i još bolja vina.

Smestili smo se u velikoj hali sa klupama i stolovima, unapred postavljenim za nas. Sve je toliko lepo i pažljivo dekorisano. Cela prostorija je u drvetu i ciglama, sa velikim prozorima. Ukrašena je slikama i dobro osvetljena. Srebrne klupe sa oznakom i natpisom vinarije, iako su mi se učinile kič u samom startu, zapravo daju prostoriji moderan izgled. Kuhinja se nalazi u sklopu, i klopa se sprema na licu mesta. Deo koji predstavlja dnevnu sobu sa zidom načičkanim priznanjima i medaljama odvojen je komodom od dela za ručak i degustaciju.

Sala za degustaciju

Čini mi se da su vodili računa o svakom i najmanjem detalju. Vekne hleba u drvenim gajbicama, mini-burgeri na plati, salate u keramičkim posudama u raznim bojama, pomfrit u papirnim kesama, bele salvete sa ugraviranim imenom i logom vinarije.

Ono što je ostavilo najveći utisak na mene je domaćinska atmosfera i spontanost. Osećala sam se kao da sam došla kod dobro poznatih dugogodišnjih prijatelja na ručak i partiju ćaskanja.

Sve je izgledalo toliko uredno i detaljno, dobro organizovano, a s druge strane nenametljivo, opušteno i ležerno. Dopunjavanje činija sa hranom kako se šta ispeče u kuhinji, dodavanje ćevapa pravac iz šerpe, dolivanje vina u čaše… Lagano, slobodno i prijatno.

Chardonnay i pileća krilca

Preukusna pileća krilca su bila start ove gurmanske avanture i raja za naša nebca. Lepila su se za prste i bila toliko slatka, da smo pojeli sve što su nam izneli 🙂 Slike nemam, jer dok sam se uhvatila aparata, krilca su nestala 🙂

Zalili smo ih savršeno rashlađenim Chardonnay-om, prvim vinom koje smo degustirali. Izbor je pao na ne-barikirani Chardonnay sa 15% alkohola. Ovo je jedno od jačih belih vina koje sam probala. Iako ima toliki procenat alkohola, na ukusu se ne oseća. Vino je aromatično, prodorno, punog ukusa. Osvežavajuće i mineralno. Mirisa bagrema i kiselih jabuka. Odlično se slagao uz blago začinjena krilca.

Rose i ćevapi

Nastavili smo sa roštiljem i rozeom od Pinot Noir-a. Burgeri ili ćevapi, pa šta ko više voli. Ja sam se odlučila za burgere – mali, preslatki, u divno mekanoj zemički, sočni i sveži.

Rose – Pinot Noir

 

Idealna kombinacija i upotpunjeni ukusi vina i burgera. Rose je bio dovoljno ksielkast da je umirio slatkoću sosa u burgerima.

Hladan, voćan i moćan – utisak koji je ostavio na mene.

Desert za kraj – Alma Mons

Za kraj je preostalo krunisanje posete savršenom kupažom pet sorti crnog grožđa – Cabernet Fran, Cabernet Sauvignon, Marselan, Merlot i Petit Verdot. Svaka sorta odležava posebno u hrastovim burićima od 12 do 14 meseci, zatim se kupažiraju i čine crveni Alma Mons.

Čuveni Alma Mons, već dobro poznato, prestižno vino koje je proslavilo vinariju i osvojilo brojne nagrade.

„Vino kuće“ svake godine čini kupažu najfinijih sorti u zavisnosti od berbe. Prvo je flaširano 2011. godine, i od tada nosi titulu premium vina.

Alma Mons je kompleksno vino, mirisa crvenog zrelog, bobičastog voća – kupine i jagode, hrastovine i začina. Na ukusu je aromatično, složeno, jako, punog tela, voćno, sa završnicom čokolade. Kiseline su prijatne i naglašene baš onoliko koliko treba.

Niz grlo klizi mešavina ukusa koja dugo ostavlja trag za sobom. Ovo vino zaista zaslužuje titulu premium vina i definitivno je jedno od onih vina čiji se ukus pamti.

Uz domaći kolač od kokosa i voća, još jednu čašu Alma Monsa završili smo ovaj gurmansko – hedonistički ručak. 🙂

Pet zanimljivosti o vinariji

 

1. Alma Mons, premium brend vinarije, je latinski naziv za Frušku Goru
2. Alma Mons postoji i u beloj varijanti. Retko se pravi. Poslednji je flaširan 2013.godine i predstavlja kupažu četiri bele sorte: Cahardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Grigio i Riesling
3. Alma Mons je proglašeno za „best buy“ vino
4. 2014. Godine vinarija se iz Beča sa Austrian Wine Challenge-a vratila sa 13 medalja
5. Marselan je najbolje ocenjeno vino te sorte na celom svetu

 

Nagrade vinarije

Kako posetiti vinariju?

Vinariju sam pozvala na broj sa instagrama i stupila u kontakt sa vlasnikom. Lako smo dogovorili termin i detalje posete.

U svojoj ponudi imaju šest degustacija. Maksimalan broj osoba koji vinarija može da primi je 32, ali kako kaže vlasnik, i dvoje je dobrodošlo. Ukoliko želite stručnu degustaciju i ručak potrebno je najaviti se unapred.

Ono što mi je nedostajalo prilikom ove posete jeste obilazak vinograda, podruma i duža priča o zanimljivostima vinarije, jer mislim da ih nisam čula ni trećinu.

S obzirom da je ostalo još mnogo etiketa koje želim probati, naročito one nesvakidašnje na našem tržištu (Petit Verdot, Marselan) i da mi kreće vodica na usta svaki put kada opisujem kombinaciju krilaca & Chardonnay-a, sigurna sam da ću se uskoro opet vratiti u vinariju i napisati drugi deo teksta o vinogradima i ostalim nagrađivanim bocama.

Do sledećeg teksta, živeli za najbolje vinarije Srbije! 🙂