VIRTUS – NAJMODERNIJA VINARIJA KOJU SAM POSETILA

Na sat i po vremena vožnje od Beograda u blizini Svilajnca, smeštena je vinarija Virtus. Sada već sa skoro 10 godina postojanja ne spada u baš mlade vinarije. Nalazi se u Mlavskom rejonu, u Požarevačkom vinogorju u kom se godinama unazad gaji vinova loza.

Zanimljivost: Mesto u kome se vinarija nalazi zove se Viteževo 😊 Po legendi, selo se prvobitno zvalo Vitezovo, jer je Despot Stefan Lazarević u ovom selu imao svoje konjušnice i spremao vitezove za boj protiv Turaka.

Vinogradi – mesto gde vino nastaje

Krajem 2010. godine vinarija Virtus kreće sa zasadom vinograda i nakon nekoliko godina sa prvom berbom i prvim bocama. Trenutno je pod vinogradima 28ha, a planira se i proširenje u narednom periodu.

Od tradicionalnih, autohtonih sorti tu je Prokupac, dok je većina internacionalna. Od belih sorti gaje Sauvignon Blanc, Pinot Grigio, Gewürztraminer i pomalo Chardonnay-a, dok su od crnih prisutni Cabernet Sauvignon, Pinot Noir i jedna retka sorta u Srbiji – Marselan.

Izgled vinarije

Vinarija je nastala udruženim snagama pet prijatelja. Ljubav prema vinu ih je spojila, i svako je dao svoj dorpinos u stvaranju Virtus vinarije.

Miloš, domaćin vinarije, dočekao nas je i poveo u obilazak. Kišni dan nas je sprečio da više vremena provedemo napolju, u ogoromnom, prostranom dvorištu.

Na prvi pogled objekat vinarije i samo uređenje oko nje liči mi na neku moderno i luksuzno opremljenu vilu. Uredan travnjak, kamenčići po ivici koji podsećaju na plažu, a umesto mora „okean“ vinograda okružuje celo imanje. (prava slika kuće sa mog vision board-a)

S obzirom na kišu, vinograde smo gledali sa visine (sa terase vinarije i iz degustacione sale), a u obilazak smo krenuli od proizvodnog dela. Prva prostorija u kojoj smo bili je ogromna, prostrana i svetla hala sa inoks tankovima. Moderno opremljena, minimalistički sa primesama industrijskog ova hala odiše stilom.

Uz priču o vinariji, njenom nastanku i Virtus etiketama, nastavili smo dalje sa obilaskom. Spustili smo se stepenicama nekoliko metara ispod zemlje, u barik podrum – moj uvek omiljeni deo vinarija. Gomila hrastovih barika uredno je poređana u redovima u polu-mračnom podrumu. Pomešani mris drveta i vina koji se oseća u vazduhu, osvojio nas je na „prvi miris“.

Iz barik podruma izazi se u „barik degustacionu salu“. Napravljena je u nastavku podruma, kako bi pravi ljubitelji mogli da uživaju u ovom mirisu degustirajući vina. Opremljena je velikim, masivnim šankom od punog drveta, šank stolicama i sa još nekoliko manjih barskih stolova kombinacije metala i drveta. Zid je kombinacija cigli i betona, a metalna polica koja prekriva ceo jedan zid puna je boca vinarije.

Iz barik sale se direktno izlazi na terasu i donji deo dvorišta koji je oivičen vinogradima. Nastavljamo obilazak i prolazeći pored redova lavande, dolazimo do glavnog degustacionog objekta vinarije – zgrada od cigle i stakla, sa ogromnom terasom na krovu (koja mi je i bila najveći „mamac“ za posetu).

Zgrada ostavlja utisak – wow! Arhitekta je definitivno mislila na svaki detalj. Prati moderni, industrijski stil sa sitnicama koje prostor čine udobnim i luksuznim. Zidovi su miks blokova, betonskih i belo okrečenih površina. Prizemlje je degustacioni deo sa moderno opremljenom kuhinjom, velikim staklenim prozorima, tako da je prostorija svetla i sa fenomenalnim pogledom na vinograde. Dokaz da su mislili na svaki detalj je i zvučnik u obliku dekantera sa koga je išla lagana jazz muzika.

Na sledećem spratu se nalazi „kancelarija“ – soba sa velikim stolom i stolicama. Stil, naravno prati dosadašnji – moderni, industrijski, sa puno detalja. Dalje, na spratu iznad, nalazi se „dnevna soba“. Kožni dvosedi, fotelje, klub sto od drveta, kauč za psihoterapiju (znate one klasične iz filmova, kožne, sa podignutim uzglavljem)…

Šlag na torti je terasa na vrhu sa koje puca pogled daleko na predele Srbije. Sa terase se odlično vidi celina kompleksa – veliko dvorište sa prostranim travnatim površinama, nekoliko objekata vinarije, i vinogradi koji okružuju celo imanje.

Postoje i sobe za spavanje, tri odvojene prostorije sa krevetima i zasebnim kupatilima. Koliko sam razumela, za sada se ne izdaju.

Nakon duže šetnje kroz objekte vinarije, došlo je vreme za degustaciju.

Degustacija

Virtus ima devet etiketa. Od svake sorte (osim Chardonnay-a) prave monosortna vina i još dodatne dve etikete – dve kupaže, crvenu i belu. U planu je i penušavac, koji jedva čekam 😊

Spustili smo se u kuhinju, gde nas je čekala postavljena daska sa nekoliko vrsta sireva, kobasica, pršuta, hleb. Mini zalogaji koji će se odlično slagati uz vino.

Počeli smo sa belim vinima, sa laganim Sauvignon-om, zatim prešli na Pinot Grigio i Gewurtz, a završili sa Credo belim – kupažom svega što smo probali.

Izdvojila bih dva bela, koja su mi privukla pažnju – Pinot Grigio i Credo Beli.

Sa sortnim vinom Pinot Grigio nisam se puno susretala. Vino je slamnato žute boje, lagane strukture. Na nosu je voćno, i asocira me na tropsko voće, možda najviše na sveže isečen, sočan ananas. Na ukusu je zaokruženo, kremasto, mineralno i sveže. Dobro rashlađeno odlično se slagalo uz zalogaje mladog sira u maslinovom ulju sa začinima.

 

Credo beli čine sve prethodno probane bele sorte koje posebno odležavaju u hrastu devet meseci, a zatim se kupažiraju – Sauvignon Blanc, Pinot Grigio i Gewurtztraminer, i to u istoj srazmeri. Oduševila me je kompleksnost vina – pomešani miris tropskog voća, citrusa, herbalnih nota… Punog, bogatog voćnog ukusa i uljaste strukture, ostavlja slatkasto-kiseli trag u ustima dugo nakon gutljaja. Tamne zlatno – žute boje.

Nakon belih vina, prešli smo na rose, pa zatim na crvene etikete. Ukupno ih je tri, plus za kraj mix svih crvenih etiketa i čuveni Credo crveni.

Počeli smo sa Prokupcem – autohtonom srpskom sortom, nastavili sa Marselanom, preko Pinot-a i za kraj Credo.

Najveći utisak mi je ostavio Marselan. Marselan je francuska sorta nastala ukrštanjem Cabernet Sauvignon-a i Grenache-a u gradu Marseillan po kome je i dobila naziv. Tamno crvene boje. Na mirisu dominira crveno voće i čokolada. Na ukusu je složeno, voćno, čokoladno, dobro izbalansirano, sa jedva osetnim taninima. Oduševio me je spektar ukusa koji se povećavao vremenom kako je vino odmaralo u čaši i otvaralo se, kompleksnost vina, a opet laganog za piti.

Credo crveni su sve prethodno probane crne sorte grožđa, sa dodatkom Cabernet Sauvignon-a. Odležavaju (svaka posebno) u hrastu četrnaest meseci, a zatim se zajedno kupažiraju i tako nastaje Credo crveni. Credo crveni je, kako sam i očekivala, najkompleksnije vino. A šta bolje za kraj i izabrati? 😊 Divna mešavina aroma crvenog zrelog voća, začina i hrasta. Jako, moćno, sa zrelim, prijatnim taninima. Ukus ispuni celu usnu duplju, a završnica traje dugo posle gutljaja ostavljajući trag sočnog, slatkastog voća i prosto mami na naredni gutljaj.

Zalazak Sunca

Poseta se produžila na jedno dugo po podne, toliko da je Sunce bilo u zalasku kada smo odlazili 😊 Uz slasne zalogaje, kvalitetna vina i dobru priču nismo ni primetili da je vreme proletelo.

Od tolike zanešenosti izgledom vinarije, degustaciju smo započeli nakon detaljnog obilaska koji je potrajao. Planirali smo da se kraće zadržimo, ali obići sve i probati svh devet etiketa ne može baš da se spakuje u sat i po vremena. 😊

Radujem se sledećoj poseti po Sunčanom danu, kada ćemo sve vreme moći da provedemo u vinogradima, dvorištu i na divnoj terasi.

Šta možeš obići pored vinarije?

Ukoliko izdvojiš ceo dan za posetu ovom kraju, nemoj propustiti divan manastir i dva vodopada koji se nalaze u neposrednoj blizini.

Manastir Gornjak je danas ženski manastir smešten u blizini Petrovca na Mlavi. Arhitektura manastira je jako zanimljiva, jer je manastir bukvalno uklesan u steni. Postoji nekoliko legendi vezane za ovaj manastir, a meni se najviše svidela priča da je monah Grigorije (koji je, opet po legendi, izgradio manastir uz pomoć kneza Lazara) naredio Mlavi da “ućuti” da bi mogao da priča na miru sa knezom. Kada se približiš dvorištu manastira, reka je prilično mirna i tiha i imaš osećaj kao da stoji.

 

Krupajsko vrelo je mali raj skriven u podnožju planine Beljanice. Prirodna lepota koju je stvorila zemlja, ne može se rečima lepo opisati, čak ni slikama i najlepše je uživo pustiti oči da uživaju u lepoti. Jedini problem kod posete vrela može biti gužva, koja je u poslednje vreme krenula dosta da se stvara. Vrelo sam posetila par puta, pa sam imala sreće da “naletim” u periodu kada nema puno ljudi. Preporučujem jutro, kada je još uvek sve mirno. I o Krupajskom vrelu postoji legenda, koju možeš pročitati u postu ispod.

 

Veliki Buk ili Lisine je vodopad koji je svega tridesetak kilometara udaljen od Krupajskog vrela. Nalazi se u podnožju Beljanice i visok je preko 20 m. Da bi se došlo do vodopada, prolazi se kroz restoran koji je napravljen na samom prilazu. Putić, nekoliko drvenih stepenica i nailaziš na drvenu, ograđenu platformu ispred koje se nalazi vodopad. Voda je zeleno – plave boje, gotovo prozirna. Još jedno čudo prirode u ovom kraju 🙂

 

 

Do narednog teksta, živeli za novootkrivene vinske priče! 😊