KOMUNA – VINARIJA IZNENAĐENJA

Od vinarije očekujem emociju. Volim da je doživim, volim da se uživim u njihovu priču i istoriju. Volim da slušam ljude kako sa strašću i ljubavi pričaju o svakoj boci, etiketi, vinogradu, bariku…

Volim da ponesem nove doživljaje i uspomene sa sobom posle svake posete, jer tako ću pamtiti vina. Sledeći put kada budem probala TO vino setiću se emocije i lepog osećaja koji će mi ostati urezan.

Ukusi se zaboravljaju, ali prepričavanje tih ukusa kada se doživljavaju kroz emocije ostaje zauvek urezano u sećanju.

Vinariju “Komuna”  sam u više navrata pokušala da obiđem. Na slikama me je oduševio ambijent vinarije i stara vodenica, a kako sam neka vina već probala, znam da ni tu nema greške.

Međutim, kockice nikako da se poklope u potpunosti, do ove nedelje. Lep julski vikend, nedelja, provereno društvo, i pravac put Rume.

Nekoliko sati kasnije….

Jedva sam čekala da sednem za laptop i krenem da pišem sve što sam doživela, videla i osetila. Želim da prenesem bar delić atmosfere koja nas je dočekala u Komuni. A verujem da će dočekati i svakog drugog ko je poseti.

Ovde je svaki komad nameštaja i svaki ćošak dvorišta izgrađen sa posebnom pažnjom, svaka etiketa nosi priču vina koje predstavlja, svaki komad hrane je specijano napravljen. Domaćini su srdačni, otvoreni i opušteni. Vode kroz priču vinarije, tako da se vremenom osetite kao deo komune.

O vinariji Komuna

Vinarija Komuna je mlada vinarija, čiji su prvi zasadi vinograda iz 2013 godine. Naziv „Komuna“ predstavlja porodice koje su se udružile u zajednicu (Komunu) i napravile ovu sjajnu priču. Samu vinariju čini „udruženje“ dve porodice, dok su se za vinograde udružile čak njih pet.

Sa vinarijom sam se prvi put susrela 2017 godine, kada sam i probala njihov Muscat i Merlot koji su mi se jako dopali.

Od 20 ha svojih vinograda, proizvode 20.000 litara vina godišnje. Dok ostalo grožđe prodaju drugim vinarijama.

U svojoj ponudi imaju šest etiketa vina – Rajnski Riesling, Muscat Petit Grain, Chardonnay, Rose (koji se pravi od Merlot-a), Merlot i penušavac (koji se pravi od Rajnskog Riesling-a). Takođe proizvode i rakije pod imenom „Kolektiv“, i to od kruške, šljive, kajsije i dunje.

Kako doći do vinarije?

SAVET: Ukoliko se posle ovog teksta odlučite da posetite vinariju, screenshot-ujte opis ispod.

Komuna se nalazi u selu Ravica, u blizini Borkovačkog jezera i Rume. Google mapa je ok, ali ne vodi do same vinarije. Vodi do sredine njive na kojoj su zasađeni kukuruzi i dalje je „parola – snađi se“.

Od Beograda se ide autoputem ka Rumi. Nakon isključenja nastavlja se putem Ruma – Vrdnik. Posle nekoliko kilometara vožnje ovim putem, sa desne strane se nailazi na voćaru i voćnjake jabuka, skreće se desno i nastavlja makadamom pravo do vinarije.

Put vodi kroz polja kukuruza, suncokreta i pšenice, dakle kroz njive. Kako mapa kaže, treba skrenuti i stati u sred jednog od polja kukuruza. Ali ipak nije sve u google-u.

Posle pola sata obilaska njiva, skretanja u razna polja gde su obeleženi „putevi“, i sl., čule smo se sa domaćinom Markom (jako ga je začudila činjenica da smo u kukuruzima – mislim da se šalio), koji nam je objasnio da nastavimo da pratimo nasut put (isti kao i svi ostali među ovim njivama) i ne skrećemo nigde.

Na kraju puta se nailazi na lakat krivinu iza koje se odmah nalazi parking vinarije. Sa leve strane je vodenica i imanje vinarije, a sa desne na brdu sama vinarija u kojoj se odigrava proizvodnja i flaširanje vina. To već ne može da se promaši 🙂

Ambijent vinarije Komuna

Vinarija je smeštena na prelepom zelenom imanju. Imaju mini zoo vrt sa domaćim životinjama, kućicu na drvetu, kafanicu, divnu terasu, vodenicu, ribnjak…

Vodenicu su zatekli na imanju, i ona je zaštićen spomenik kulture.

Izgrađena je 1800. godine, i zadržala je svoj prvobitni izgled. Renovirana jeste, ali je urađena u autentičnom stilu.

Ribnjak je napravljen kako bi se gajila riba koja se koristi u kafanici. Pecanje je posetiocima dozvoljeno. Pored pecanja, obala jezera je idealna za „piknikovanje“.

U mini zoo vrtu nas je dočekala guskica, koja je pokušavala da se vrati u svoju kuću. Izašla je, verovatno da poseti komšije, ali kako je videla gazdu, uplašila se i potrčala nazad 🙂

Tu su i zeke, kokoške, ovce… Iza zoo vrta se nalazi Komunina bašta. Gaje razne vrste povrća kako bi uvek imali sveže i domaće za svoje goste. Ukoliko nastaviš putićem dalje, na svega 10 minuta šetnje kroz prirodu, nalazi se i Borkovačko jezero.

Mesto za sedenje je teško izabrati – ne zna se gde je lepše. Kafanica, terasa ili sto pored vodenice na travi. Ekipice koje su bile u isto vreme u poseti, rasule su se po celoj vinariji. Neki su ćaskali, neki đuskali, neki se šetali, a svi su degustirali vino 🙂

Atmosfera je opuštena i domaćinska, i zaista malo vremena treba da se osetiš slobodno, kao kod svoje kuće. Ili kao u dobro poznatoj, tvojoj Komuni.

Smestile smo se na drvenoj terasi sa pogledom na vodenicu i jezero. I degustacija može da počne…

Omiljeni deo posete svake vinarije 🙂 Pažnja koja se pokloni detaljima prilikom serviranja hrane i vina, upoznavanje aroma i novih etiketa… Sve priče koje prate nastajanje svake boce, komada hrane koji se nalazi na stolu, dogodovštine i uspomene – to su stvari koje se pamte i ostaju u srcu.

Etikete vinarije Komuna

Svaka etiketa vinarije Komuna na sebi ima naslikanu pticu koja opisuje karakter tog vina. Ptice na slikama su isključivo sa područja Fruške Gore.

Jedna serija vina je bila i propraćena drvenim, urasnim kutijama za vino, koje su zapravo predstavljale kućice za ptice koje su se mogle okačiti na drvo.

Degustacija

Svečano otvaranje degustacije pripalo je Rajnskom Riesling-u. Sveže, lagano vino. Mirisno i podseća na zelene jabuke. Zaokruženih kiselina i lepe mineralnosti, sa 12 % alkohola. Vino koje se odlično slaže uz visoke temperature, savršeno ohlađeno. Etiketu Rajnskog Rieslinga ukrašava fazan – radoznao, taman koliko treba.

Dok smo uživali u mirisima i ukusima vina, na sto su počeli da se ređaju i tanjiri 🙂

Moto vinarije Komuna i njihove kafanice je taj da je sve domaće – proizvedeno i odgajano ili na njihovom imanju, ili kod komšije. Gibanicu pravi Markova baka. Po izgledu se vidi da je domaća bakina gibanica napravljena sa domaćim sirom i jajima. A tek po ukusu… Kravlji i koziji sirevi, kobasica od mangulice, pršuta, krompir salata, cvekla… Evo i sada dok pišem ide mi voda na usta kada se setim kozijeg sira sa začinskim biljem. Ili mekanog kravljeg, mladog sira koji se topi u ustima… Ili kobasice od mangulice, blago ljute i začinjene, ili mekane pršute roze boje, savršeno usoljene…

Uz priču i lagane zalogaje nastavili smo sa vinom napravljenim od sorte Muscat Petit Grain. Muscat je prepoznatljivo vino ove vinarije. Sa naslikanim svračkom na etiketi, nežno sladak taman koliko treba. Pravo žensko vino, što bi rekli 🙂 Lagano, letnje, mirisa tropskog voća i cveća, sa mednom završnicom.

Da li volite iznenađenja? – 1. deo

Posle Muscata je usledilo iznenađenje – Penušavac!

Kako je sav penušavac rasprodat, i može se pronaći samo na jednom mestu u Novom Sadu (ako ga i dalje ima), nisam očekivala da ćemo ga probati. Međutim, negde se par boca sakrilo 🙂 Marko nam je učinio tu čast i otvorio jednu za nas.

Ono što me je posebno oduševilo je način na koji je otvorio bocu. Tehnika otvaranja boce penušavca sabljom je tehnika nastala još u Napoleonovo doba. Boca se otvara na poseban način sa sabljom tako što se odseče grlić boce sa sve pampurom. Naravno, nije imao baš sablju, već je nožem odstranio deo vrata boce i sipao nam penušavac u čaše. Ovom tehnikom se u staro doba pričinjavala čast važnim gostima. Penušavac je napravljen od sorte Rajnski Riesling, tradicionalnom šampanj metodom.

Degustacija se nastavila dalje kroz paletu Komuninih vina. Usledio je Chardonnay iz 2017 godine, koji je odležavao u bariku (francuskim, američkim i mađarskim hrastovim buradima). Etiketu Chardonnay-a ukrašava crvenorepka, tajanstvena taman koliko treba.

Zatim je usledio rose od Merlota, iz 2018 godine. Rose je zavodljivo, taman koliko treba, a na etiketi se šepuri drozd.

Posle rose-a je na red došla oluja. I ne, ne mislim na vino koje sam uporedila sa olujom. Mislim na pravi smak sveta i provalu oblaka. Naterala nas je da se sa drvene terase premestimo u unutrašnjost kafanice. Sada su se sve ekipice skupile na jedno mesto. Nastavili smo sa isprobavanjem vina, uz štrudlu od oraha i maka.

Da li volite iznenađenja? – 2. deo

Pokrenula se priča o kasnoj berbi, i zašto to nijedna vinarija u Srbiji ne radi? (koliko ja znam) I odmah sam dobila odgovor – jednu od poslednje dve boce Muscat-a iz kasne berbe!

Dve boce su ostale, simbolično, za svaku porodicu po jedna. Posle naše posete, u ime svih degustatora, izvinjavam se porodici koja je ostala bez svog Muscata, i prenosim najiskrenije oduševljenje!

Vino je žuto-zlatne boje, mirisa domaćeg slatkog od dunja pomešanog sa limunom. Punog i kompleksnog ukusa, smenjuje se slatkoća i mednost vina, a kada se proguta after taste ostaje još dugo u grlu. Vino se odlično slagalo uz domaću štrudlu od oraha.

Došao je red i na crvena vina, i to na Merlot, moje i dalje omiljeno crveno. Probali smo Merlot iz 2017 godine. Divna mešavina aroma crvenog voća – ribizla, kupina i višanja, sa aromom barika. Sa 13% alkohola, Merlot je arogantan, taman koliko treba. Na etiketi ponosno stoji sivi soko.

Da li volite iznenađenja? – 3. deo

Treća sreća, kažu. Pa je u skladu s tom izrekom usledilo i treće iznenađenje – Viognier.

Vino koje još uvek nije izašlo u prodaju, berba 2018. godina. Napravljeno je svega 2000 litara. Viognier je autohtona sorta iz oblasti južne Rone, i za naše tržište ne toliko česta. Vino je cvetno i lagano, prijanto i osvežavajuće. Ako se za vino može reći da je sočno, onda je ovo najsočnije vino koje sam probala 🙂

Na slici na etiketi se nalazi detlić, razigran taman koliko treba.

Nezaobilazni deo svake vinarije – podrum

Druženje se nastavilo uz muziku, priču, smeh i pomalo đuskanja. U međuvremenu su se i kiša i oluja stišale. Bilo je vreme da polako krenemo kući, ali pre toga, morali smo obići i podrum.

Podrum je u sklopu imanja, prekoputa kafanice. U njemu odležavaju crvena vina koja čekaju svoj red za flaširanje. U podrumu se nalaze burići od francuskog, američkog i mađarskog hrasta.

S obzirom da smo čaše poneli, domaćini nisu mogli dopustiti da nam ostanu prazne. Tako smo probali Merlot, koji je na odležavanju u francuskom hrastu. Vino je mlado, još uvek se osećaju dosta prisutni nedozreli tanini i začinske arome. Sve ove arome i tanini vremenom će se ublažiti, sazreti i dati Merlotu savršen ukus i miris u boci.

Vreme da se krene kući

Sala za proizvodnju, flaširanje i etiketiranje vina se nalazi na brdu prekoputa. Obzirom na količinu kiše koja je pala i novih sandala na nogama, ovaj put nije bilo vreme idealno za obilazak. A i mora se nešto ostaviti za sledeći put, zar ne?

 

Domaćinima veliko hvala na gostoprimstvu i svim iznenađenjima koja su nam priredili.

Ukoliko želite da vidite i snimak svečanog otvaranja penušavca, kao i atmosferu u vinariji, posetite moj instagram profil, sve videe sam sačuvala u highlight-u “Komuna”.

Do sledećeg teksta, živeli za sva iznenađenja koja nam mame osmeh na lice! 🙂

Photo by: Dijana Kocić